Mnoge se mame, dojeći svoje bebe, gotovo svakodnevno suočavaju sa raznim problemima i izazovima koje im dojenje može doneti, a koje smo ranije pominjali (mastitis, loš položaj bebe, prepunjenost dojki, skokovi, štrajkovi itd.). Uz dobru podršku, informisanost i svoju veliku upornost i istrajnost, što nije ni malo lako, mogu tekuće probleme rešiti i nastaviti da zajedno sa svojom bebom uživaju u čarima kojima nas ovaj aspekat materinstva nagrađuje.
Ipak, neke nas situacije stavljaju pred velike izazove, najviše jer su mitovi o njima duboko usađeni u našem (naizgled) civilizovanom društvu, iako se u nerazvijenim zemljama svakodnevno sreću. To je slučaj sa dojenjem u trudnoći.
dojeDojenje u trudnoći – stvar mamine odlukeNastaviti ili prekinuti?
Odgovor je kompleksan i zavisi od mnogo važnih činilaca, kao što je fizičko i psihičko stanje mame, starost bebe koja doji, tok trudnoće, podrška partnera pa i ginekologa koji prati trudnoću. Od poslednjeg majka najčešće nema podršku, jer lekari gotovo po pravilu, a iz obično nepotrebne predostrožnosti, savetuju prekid dojenja.
Nekada je mamama teško da nastave dojenje starijeg deteta zbog fizičke nelagodnosti uslovljene hormonalnim promenama, zbog kojih bradavice u trudnoći postaju veoma senzibilne i bolne, ili pak mučnine koja im onemogućava da se opuste.
Dešava se neretko da dete samo prestane da doji, zbog smanjenja količine mleka i promene u ukusu.
Ako se, pak, jave situacije kao što su:
– krvarenje i bolovi u predelu materice,
– gubitak telesne mase ili
– istorija prevremenih porođaja, poželjno je da se dojenje prekine.
Ipak, najčešće je tok trudnoće takav da mama može da nastavi da neguje ovu posebnu vezu sa detetom kraj sebe, prilagođavajući se promenama koje iz dana u dan drugo stanje donosi, i da istovremeno zdravom prehranom osigura svoje dobro stanje i dobar razvoj deteta u stomaku.
Problemi i rešenja
Obično mamu koja odluči da nastavi sa dojenjem brine dobijaju li i beba u stomaku i beba koja doji dovoljno hranljivih materija. Telo je majke tako čudesan “restoran”, u kojem najpre ručkaju mladi, a onda ostatak “glavna kuvarica”. Zato je vrlo važno da majka dobija dovoljno na težini, da se hrani kvalitetno, zdravo i dovoljno, da uzima vitaminske dodatke ukoliko je potrebno i da se dovoljno odmara. Podoji u trudnoći dobar su izgovor da mama legne, odahne, odmori svoje trudno telo dok se njeno čedo naslađuje toplim mlekom.
Bolne bradavice
Jedan od prvih znakova trudnoće mogu biti bolne i osetljive bradavice, ali ovu nelagodnost ne moraju osetiti sve majke koje doje u trudnoći. Neprijatnost se može prevazići menjanjem položaja u kojem se doji, primenom tehnika disanja naučenih na pripemama za porođaj, vizuelizacijom, ručnim izdajanjem izvesne količine mleka radi bržeg pokretanja refleksa otpuštanja, kao i dogovorom sa detetom da pokuša da nežnije prihvata bradavicu i sisa.
Kontrakcije
Pojava kontrakcija može majci koja doji zadati još jednu glavobolju. Stimulacija bradavica tokom podoja zaista kao odgovor daje lučenje oksitocina, hormona zaduženog za otpuštanje mleka, ali i za kontrahovanje uterusa, no količina koja se luči sve do 38. nedelje ne može izazvati komplikacije u vidu spontanog pobačaja ili prevremenog porođaja. Uostalom, kontrakcije se smatraju normalnim delom trudnoće, i javljaju se i u toku seksualnih aktivnosti koje većina parova ima tokom čitave trudnoće.
Promena količine mleka
U drugom trimestru dolazi do osetnog smanjenja količine mleka i dešava se da neka deca tada jednostavno prestanu da sisaju. To ipak nije pravilo, jer se mnogi naviknu na smanjenu količinu, kao i izmenjen ukus mleka i nastave da doje do kraja mamine trudnoće. Tokom poslednjih meseci trudnoće počinje da se, umesto zrelog mleka, luči kolostrum(otud promena ukusa mleka). Nema bojazni da će ga dete koje doji svog popiti i tako uskratiti sestru/brata za prvu vakcinu. Njemu može samo dodatno ojačati imuni sistem, a mama će ga nastaviti proizvoditi sve do prvih dana života nove bebe.
Ukoliko starije dete nije navršilo godinu dana, moramo u ovih poslednjih par meseci obazrivo pratiti njegov dovoljan napredak u težini i prilagoditi dijetetski režim u skladu s tim.
Dešava se da deca koja u toku trajanja trudnoće ipak prestanu da sisaju, nakon rođenja sestre/brata opet pokažu interesovanje za mamino mleko. Ako mama ne želi da doji starije dete ili je ono u međuvremenu izgubilo refleks sisanja, mama može svoje mleko izdojiti i dati u šoljici. Ipak je najčešći slučaj da mama koja doji u trudnoći nastavi da nakon porođaja doji i starije dete i novorođenče, i ovakvo dojenje se naziva tandemsko.
Do sada nijedna naučna studija nije pokazala da dojenje u trudnoći može da naškodi majci, bebi u stomaku ili detetu koje sisa. Zato bi odluku o nastavku dojenja roditelji trebalo da donesu sami, bez uticaja okoline i pritiska nametnutih aktuelnih društveno-prihvatljivih normi. Važno je samo da mama prepozna svoje osećaje, mogućnosti i detetove potrebe. Kada je trudnoća uredna, a mama zdrava i informisana, dojenje se može nastaviti na obostrano zadovoljstvo.
Dragana Vasić, savetnica za dojenje
Izvori: www.lll.org www.roda.hr www.kellymom.com