Predstavljamo vam tehnike za prestanak dojenja koje će i mami i bebi olakšati taj proces.
Svetska zdravstvena organizacija savetuje isključivo dojenje prvih 6 meseci i nastavak dojenja do drugog rođendana deteta, ili i dalje ako to žele i godi i mami i detetu.
Posle meseci (godina!) dojenja približava se trenutak njegovog prestanka.
Ustvari, sa uvođenjem čvrste hrane u ishranu bebe, taj proces je polako i započeo.
Nekad nedeljama ili mesecima čak beba ima samo jedan podoj. I to je skroz u redu.
Sama brzina prestanka zavisi od obima laktacije – koliko mama ima mleka. Ako ima malo, prekid će se sprovesti brzo i bez nekih posebnih nelagodnosti za mamu. Ako ima mnogo, onda je postupak duži, obično 2-3 nedelje uz stalno izmlazanje.
Bez obzira na to da više ne dojite, možete nedeljama ili čak mesecima po prekidu dojenja da istisnete nešto mleka, posebno tokom tuširanja.
Što se tiče samog načina prestanka dojenja, mame su često zbunjene kako to najlakše da se obavi.
Bitno je naglasiti da se ne izbacuju istovremeno dnevni i noćni podoji. Potrebno je odabrati samo jedno i držati se toga, pa tek onda preći na drugi deo dana.
Kad je u pitanju dete starije od godinu dana, i kad sam proces prestanka ne mora da bude „odmah i sad“, mogu da se primene neke tehnike za prestanak dojenja:
Metoda postepenog izbacivanja podoja.
Svakih 3-7 dana (ili i duže) mama uskraćuje jedan podoj detetu. Obično se kreće od onog koji je najmanje bitan bebi. Vremenom, sa sve većim brojem obroka, broj podoja se smanjuje. Obično podoji vezani za spavanje, što dnevno, što noćno, kao i oni rano-jutarnji ostaju poslednji.
Metoda „ne nudi – ne odbij“.
Ovo je bazira na tome da mama sama ne nudi detetu da sisa. Ali ako dete traži, ne uskraćuje mu podoj. Ova metoda zahteva nešto više vremena za prekid sisanja, ali je najmanje traumatično. Mame nekako najčešće po instinktu ovu metodu rade kad donesu odlluku da je vreme da se prekine dojenje.
Metoda skretanja pažnje.
Ovo se bazira na tome da kad dete traži da sisa, mama nalazi način da mu skrene pažnju nekom zanimacijom (šetnjom, igrom, crtanjem, pesmom, šta god). Može se ponuditi neka zdrava grickalica u zamenu. Ovo je uspešnije ako krenete sa skretanjem pažnje pre no što stvarno i zatraži da sisa.
Metoda odlaganja.
Kad dete traži da sisa, mama odgađa taj trenutak, u smislu „Evo, sad ću, samo da…“. To kasnije najčešće uopšte ne dođe na red.
Metoda skraćivanja dužine podoja.
U periodu kad dojenje više nije glavni izvor hrane, možete skraćivati koliko traje podoj. Možete npr. da dojite dok ne otpevate neu pesmu i kad dođe kraj, prekinete podoj.
Metoda promene rutine.
Ako imate naviku da dojite u omiljenoj fotelji ili recimo samo kući, izbegavajte da sedate na to mesto ili potrudite se da ste u tom periodu napolju, jer dete vezuje to za sisanje. Ponekad pomaže i nošenje majica koje otežavaju pristup dojkama.
Autor: Milena Kostić, savetnica za dojenje