OPRAVDANOST PRIMENE PROBIOTIKA KOD ISKLJUČIVO DOJENE BEBE
Mikrobiom je skup mikroorganizama koji se nalaze u telu čoveka. Nalaze se u svakom delu tela čoveka, od digestivnog trakta, nosa, respiratornog sisitema, čak i na koži. Neki od njih imaju ulogu u održavanju zdravlja, pomažu varenje hrane, apsorbuju hranljive materije, sintetišu vitamine B i K, održavaju homeostazu sredine. Neki od njih čine normalnu floru, ali u prekobrojnoj količini dovode do simptoma oboljenja.
Majčino mleko takođe ima svoj mikrobiom, skup bakterija, koji putem dojenja kolonizuju intaktni crevni trakt novorođenčeta. Razne studije su dokazale prisustvo velikog broja dobrih bakterija, probiotskih bakterija, u mleku dojilje. Tačnije, podatak iz jedne studije pokazuje brojku od raznolikih 58 vrsta, 133 klasa, 263 reda, 596 porodica, 1300 vrsta i 3563 taksonomskih jedinica. Takođe, pored bakterija, detektovane su i gljivične, eukariotske i virusne DNK. Pored najznačajnijih vrsta, Lactobacilusa i Bifidobacteriuma, koji čine oko 85% od svih, prisutne su i Stafilokoke, Streptokoke, Pseudomonas, Korinebacterium, Enterokok, Acinetobacter i mnogi drugi. Zaista, neverovatno. Takođe, u 1 ml oni su prisutni u količini od 10 do 10 miliona CFU ( jedinica koje stvaraju kolonije).
Mikrobi u mleku su tzv. probiotici, potpomažu varenje majčinog mleka, i sprečavaju nastanak infekcija. Kako je imuni sistem još uvek nedovoljno razvijen kod novorođenčeta, prve nedelje u kojima se uspostavi dojenje su izuzetno važne kako bi ove bakterije nesmetano naselile crevni trakt bebe. Smatra se da unos ovih bakterija dojenjem pogoduje borbi protiv mnogih bolesti kako u dečijem, tako i u odraslom dobu. Ove bakterije utiču i na sazrevanje imunog sistema u crevnom traktu i stvaranju sekretornih IgA antitela u limfnom tkivu crevnog trakta. Smanjuju rizik od respiratornih, digestivnih infekcija, nekrotizirajućeg enterokolitisa, upale srednjeg uha, alergija, smanjuju kolike, smanjuju rizik od gojaznosti, hiperlipidemija, hipertenzije i dijabetes melitusa tipa II u odraslom dobu. Ali, pored toga što sadrži bakterije, majčino mleko sadrži i prebiotik, tj.hranu za te iste bakterije.
Nekih 15% čine sastojci koje bebe ne koriste, već bakterije, to su oligosaharidi majčinog mleka. Tako da je majčino mleko jedan savršeni simbiotik. Svaka majka ima jedinstveni set od 50 i više oligosaharida, neke studije spominju i brojke od 200. Oni takođe blokiraju vezivanje patogenih mikroorganizama za epitelne ćelije creva. Pored njih, prisutni su još i nukleotidi, kreatin, slobodne aminokiseline i peptidi koji imaju pozitivan uticaj na razvoj mikrobioma.
Odakle bakterije u mleku, nije još uvek skroz dokazano, ali se smatra da potiču iz više izvora:
- Digestivnog trakta majke, enteromamilarnim putem, preko mezenteričnih limfnih sudova i dendritičnih ćelija koje «pokupe» bakterije iz crevai dalje ih preko sekretornih kanalića dovode do mlečnih žlezda.
- Sa kože preko bradavice, dospevaju bakterije koje prave biofilm na koži.
- Iz usta bebe koja sisa, smatra se da su usta naseljena mikroorganizmima koji vode poreklo od samog porođaja.
Tokom porođaja, bebe dolaze u kontakt sa raznim mikroorganizmima koji su uključeni u oblikovanje njihovog mikrobioma. Istarživanja su pokazala da na to može da utiče i vrsta porođaja. Naime, tokom vaginalnog porođaja novorođenče pokupi bakterije iz porođajnih puteva koje su normalna flora. Tokom carskog reza, taj momenat izostaje i prvi mikroorganizmi sa kojima se novorođenče susreće su iz intrahospitalne okoline. Zato se u nekim sredinama praktikuje da se beba obriše brisevima uzetim iz vaginalog kanala majke i na taj način beba dovede u kontakt sa mikroorganizmima koje bi susrelo da je izašlo prirodnim putem. Upravo iz ovih razloga je i kontakt majke i detete, koža o kožu i uspostavljanje dojenja u prvim satima nakon carskog reza izuzetno važno.
Mikrobiom mleka je relativno konstantan, ali ipak zavisi od spoljašnjih i unutrašnjih faktora, dijete, ishrane, najviše od primene antibiotika kod majke. Istarživanja su pokazala da prilikom konzumiranja antibiotika, najviše se smanjuje nivo Lactobacilusa.
Sagledavajući sve ove činjenice, opravdanost davanja probiotika kod beba koje su rođene vaginalnim putem, isključivo dojene, ne postoji. Opravdanost davanja probitika kod beba rođenih carskim rezom, koje isključivo sisaju, opet ne postoji, jer će beba dobiti potrebne bakterije svakako putem mleka koje su se tu našle na već pomenute načine.
Opravdanost primene probiotika kod beba isključivo dojenih možemo pronaći jedino prilikom upotrebe antibiotika kod majke. Istraživanja su pokazala da je i u tim situacijama pogodnije da majka konzumira probiotike, obzirom da će te iste bakterije proći u majčino mleko. Davanje probiotika malim bebama do 3 meseca bi trebalo izbegavati jer je njihov imuni sistem još uvek nezreo, a preparati probiotika sadrže i druge materije kojima može biti upitna i kontrola kvaliteta. Radije bi, pre svega ovoga trebalo raditi na promociji dojenja i davanju podrške majkama u uspostavljanju dojenja već u prvim satima nakon poroda, kao i podržati produženo dojenje, jer se mikrobiom deteta stabilizuje tek negde između 3.i 5. godine života. Majčino mleko je ipak savršena hrana za novorođenče i savršen simbiotik za varenje iste te hrane. Naposletku, šta je 1 do 3 vrste bakterije, gljivice u probiotiku naspram hiljade onih u majčinom mleku ☺
Dr Azra Velisavljev, savetnica za dojenje na obuci
IZVORI:
1. Probiotics and the breastfed infant; Cinthia L. Sears, MS, BC
https://breastfeedingusa.org/content/article/probiotics-and-breastfed-infant
2. Bonyata, K. (2011). Q & A: Preventing Thrush. Retrieved on March 7, 2015
from http://kellymom.com/bf/concerns/child/preventing-thrush/
3. Probiotic Supplements and The Breastfeeding Infant – Why Not; Dawn
Whitten BNat(Hons) IBCLC Researcher, Clinician and Lactation Consultant; Dec 3,
2019.
https://www.probioticadvisor.com/probiotic-supplements-and-the-breastfeeding-infant-
why-not/
4. Analysis of the human breast milk microbiome and bacterial extracellular vesicles in
healthy mothers; Su Yeong Kim and Dae Yong Yi ; Exp Mol Med. 2020 Aug; 52(8):
1288–1297. Published online 2020 Aug 3. doi: 10.1038/s12276-020-0470-5
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC8080581/
5. Breast milk microbiota: A review of the factors that influence composition;
PetraZimmermann , Nigel Curtis; Journal of Infection, Volume 81, Issue 1, July 2020,
Pages 17-47
https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0163445320300633#!
6. Lactobacillus Bacteria in Breast Milk; Katarzyna Lubiech, Magdalena Twaruzek;
Review: Nutrients 2020 Dec 10;12(12):3783. doi: 10.3390/nu12123783.
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33321792/