dr Džek Njumen u Solunu
Ako ste nekad na internetu tražili savet o dojenju na engleskom, sigurno vam se među rezultatima pretrage pojavilo ime dr Džeka Njumena. Reč je o kanadskom pedijatru koji je 1984. godine otvorio prvu kliniku koja se bavi isključivo problemima u vezi s dojenjem. Pročitajte više o dr Njumenu.
Osim što savetuje mame na svojoj klinici, dr Njumen održava predavanja širom sveta, pa je tako nedavno govorio na seminaru kojem sam imala čast da prisustvujem. Seminar je održan 3. i 4. maja u Solunu, a organizovalo ga je Udruženje IBCLC savetnika „Galaksias“ u sklopu njihove obuke za savetnike za laktaciju. Na predavanju sam čula veoma zanimljive stavove dr Njumena koji su proistekli iz dugogodišnjeg rada s mamama i bebama, i prikupila mnogo informacija koje će biti korisne za dalji rad našeg Savetovališta za dojenje.
Svoje predavanje dr Njumen je započeo slikama bebe koja je u roku od jednog minuta merena na dve različite vage istog proizvođača. Ista beba na jednoj vagi bila je teška 3.510 grama, a na drugoj 3.110. Da, razlika je čitavih 400 grama! Većina u sali bila je iznenađena činjenicom da je tako nešto moguće. Iako je ovo jedan od ekstremnijih slučajeva, ipak moramo da se zapitamo koliko je beba pogrešno izmereno i zbog toga nahranjeno adaptiranim mlekom već u porodilištu? Iako može da pogreši, vaga je možda jedan od ključnih instrumenata pomoću kojih pedijatri donose zaključak o tome da li je beba dobro napredovala ili ne.
Bebe se kod nas uglavnom mere odmah na rođenju, na vagi koja je u porođajnoj sali. Onda je mere pri otpustu na drugoj vagi, a nakon mesec dana kod pedijatra u ordinaciji na trećoj. A to nisu svi brojevi koje mama čuje u prvih nekoliko nedelja od izlaska iz porodilišta. Vrlo često se poneki broj čuje i uz savet koji se dobije u porodilištu ili od patronažne sestre: dojite bebu na svaka tri sata; jedna dojka deset minuta, druga dojka deset minuta; beba je izgubila 5,7 odsto ili deset odsto svoje težine nakon rođenja; izmlazajte dojke posle podoja po pet minuta…
Oslušnimo potrebe novorođenčeta
Sigurna sam da će svaka mama koja ovo čita imati još ponešto da doda. I onda umesto da gledaju svoju bebu i odgovaraju na njene potrebe, mame gledaju u satove i opterećuju se brojevima. Od svih tih brojeva mamama se verovatno ponekad zavrti u glavi, postanu nesigurne, pomisle da njihovo telo ne odgovara potrebama bebe i tada se mogu javiti razni problemi u vezi s dojenjem.
Osim vage koja može da pokaže brojeve koji nisu potpuno tačni, mame se susreću i sa mnogim drugim problemima. Kako je svaka mama drugačija, tako je i svaka beba drugačija i nemoguće je dati savet koji će svakome i na isti način pomoći. O tome nam je pričao i dr Njuman navodeći različite slučajeve na koje je nailazio tokom godina. Ono što mi možemo da uradimo jeste da pripremimo trudnice i mame na ono što ih čeka i zato svakog prvog petka u mesecu u kancelariji našeg Udruženja održavamo radionice o dojenju.
Tokom dva dana, koliko je trajao seminar, dr Njumen je vrlo često pominjao da je najčešći uzrok problema s dojenjem loš položaj bebe na dojci. Ukoliko beba ne hvata dojku pravilno, onda i ne sisa pravilno, a to dovodi do niza problema kao što su ragade, začepljenje kanalića, a tokom vremena i do smanjena količine mleka kod mame. Vrlo često su bebe u tim situacijama nervozne, plačljive i slabije napreduju.
Ono što on savetuje mamama koje dođu kod njega po pomoć jeste da poprave položaj bebe na dojci, da bebi tokom podoja pomognu tako što će vršiti kompresije i na taj način povećati protok mleka iz dojke do bebe. Na sajtu dr Njumena postoje video-snimci koji prikazuju kako izgleda kad beba loše sisa, kako izgleda kad beba dobro sisa, kako se rade kompresije.
Dr Njumen ne voli da koristi vagu, kao ni izraze „prednje“ i „zadnje“ mleko koji se uglavnom koriste da opišu količinu masnoće u majčinom mleku, smatra da je refluks dijagnoza koja se previše često daje bebama koje malo više bljuckaju… A ako beba ne može lepo da uhvati dojku, mamama savetuje da probaju „asimetričan“ položaj na dojci koji je specifičan po tome što bebina brada dodiruje dojku, a nos ne i pri tom položaju beba hvata veći deo areole donjom usnom a manji gornjom.
Mnogo toga korisnog rečeno je za dva dana. Nadam se da će se u skorijoj budućnosti stvoriti mogućnost da dr Njumen poseti Srbiju i podeli svoje višedecenijsko iskustvo sa što većim brojem babica, patronažnih sestara, pedijatrijskih sestara, ginekologa, akušera i pedijatara, ali i sa svima onima koji se, kao vršnjačke savetnice za dojenje Udruženja Roditelj i liderke La leće lige Srbije, bore za povećanje procenta dojene dece u Srbiji.
Milena Popević, kordinatorka Savetovališta za dojenje Udruženja RODITELJ