Iako je dojenje, kao način ishrane novorođenih sisara, i čoveka među njima, proces prirodno regulisan tako da je održiv u svim životnim uslovima, neretko nam treba edukacija, podrška i jaka volja, da bi smo se ostvarile u toj ulozi. A kao sve veštine i znanja, veština dojenja se prenosila od majke na ćerku, generacijama, vekovima unazad. No, takav zdrav niz prekinut je velikom popularizacijom veštačkih zamena humanom mleku u poslednjim dekadama XX veka, pa do sadašnjeg vremena. Treba li uopšte napomenuti da je to jedna od vrlo loših pojava u masovnom potrošačkom društvu? Loša je posmatrajući sa strane zdravlja novorođenih beba, zdravlja majki, a takođe i očuvanja čistoće životne sredine.
Budući da već čitate ove redove, predpostavljamo da ste svesni vrednosti i važnosti majčinog mleka i dojenja. Pokušaćemo jednostavnim savetima, primerima, fotografijama i objašnjenjima preneti veštinu dojenja i Vama.
Priprema za dojenje počinje već u trudnoći. To je fiziološka priprema Vašeg tela, koje ono čini samo od sebe i ne treba mu pomoć. Pod uticajem hormona, mlečne žlezde u dojkama počinju sazrevati, rasti. Tada grudi postaju osetljivije, a nekada dodir prati blag bol. Bradavice i areole (krugovi oko bradavica) dobijaju tamniju boju. U tom periodu nije potrebno da išta dodatno činite, u smislu pripreme za dojenje. Nije potrebno da trljate bradavice ”kako bi ste ih ojačali” ili da mažete dojke posebnim kremama.
Ono što možete učiniti za sebe je potražiti osobe koje će Vam pružiti podršku nakon porođaja, kada dojenje počne. To mogu biti prijateljice, članovi porodice ili komšinice koje imaju pozitivno iskustvo dojenja, a takođe, raspitajte se o grupama podrške trudnicama i dojiljama.
U okviru Udruženja RODITELJ organzovana su dežurstva vršnjačkih savetnica za dojenje. To su edukovane majke, koje su i same dojile decu, a spremne su da Vam pomognu konkretnim savetom i pruže podršku. Više detalja o savetnicama za dojenje možete videti OVDE
Zašto dojiti?
Većina trudnica će reći da želi dojiti svoju bebu, jer je nagon za pružanjem takve vrste nege instinktivan. Dojenje je više od ishrane, više od dodira i neophodne utehe i podrške koju pruža novorođenčetu. Dojenje je specifičan odnos između majke i deteta! U slučajevima prevremenog rođenja, nedonoščad kojoj je omogućen kontakt ”koža na kožu” sa majkom (ili nekom drugom osobom) i sisanje, napreduju bolje od onih kojima je to uskraćeno. Dojenje smanjuje rizik od sindroma iznenadne smrti dojenčeta (SIDS). Dojenje smanjuje mogućnost nastanka karijesa i direktno povoljno utiče na optimalan razvoj kostiju vilice. Dojenje ima analgetsko dejstvo i umiruje dete. Majčino mleko je optimalan izvor gvožđa, tako da je anemija kod dojene dece veoma retka pojava. Majčino mleko je izvor enzima i imunoglobulina, koji pružaju zaštitu od alergena i infekcija.
Dojenje utiče na brže vraćanje materice u stanje pre trudnoće i na manju obilnost postporođajnog krvarenja. Isključivo dojenje u prvih 6 meseci nakon porođaja odgađa ovulaciju i menstrualni ciklus, te tako pruža 98% kontraceptivne zaštite, a odgađa početak menopauze. Dojenje podstiče smanjenje telesne težine majke. Umanjuje rizik od nastanka karcinoma dojke ili grlića materice i osteoporoze u kasnijim godinama, a takođe utiče na nivo šećera u krvi i povećava nivo ”dobrog” holesterola, što dalje umanjuje rizik i od kardiovaskilarnih oboljenja.
Do kada dojiti?
Preporučuje se isključivo dojenje do navršenih 6 meseci života, što podrazumeva neunošenje bilo koje druge tečnosti ili hrane u probavni sistem deteta do tog perioda, nakon kog se postepeno u ishranu uvodi nemlečna hrana i voda, uz nastavak dojenja kao primarne ishrane do punih godinu dana. Ovo znači da u prvih 6 meseci života, novorođenčetu nisu potrebni voda, čajevi ili dodatno adaptirano mleko. Sve što je potrebno su Vaše dojke, i njihova dostupnost bebi na svaki zahtev.
Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da se sa dojenje nastavi i nakon navršenih godinu dana, kada ono postaje sekundarno u odnosu na čvrstu hranu, ali zato nezamenjiv izvor imunoglobulina u borbi protiv infekcija. Ukoliko se vodite stavom da je dojenje neophodno u prvoj godini života, a u drugoj još uvek veoma važno, dojite svoje dete onoliko dugo, dokle god je to na obostrano zadovoljstvo Vas i vašeg deteta.
Kada dojiti?
Dojenje na zahtev podrazumeva Vašu dostupnost detetu i nuđenje dojke, kad god ono zatraži. To je najzdraviji i najprirodniji odgovor na potrebe Vaše bebe. Budući da novorođenče ne ume da govori, ono se služi nizom neverbalnih signala, kako bi Vam saopštilo svoje potrebe. U krajnjem slučaju ono plače. Ali pre toga, svaki njegov pokret ruku prema ustima ili cuclanje raspoloživih predmeta, plaženje jezika ili zevanje, signal su Vama da ponudite dojku. Kada beba zaplače zbog gladi, to je znak da već kasnite. Ali ne znači svaki plač – glad, posebno u prvim mesecima, kada se tek formira crevna flora u bebe, pa dolazi do grčeva u probavnom sistemu, usled gasova. Beba tada trpi bol i plače, ali budući da dojenje ima i analgetsko dejstvo, opet, ponudite dojku. Ukoliko to nije slučaj, možda je bebi potebna Vaša blizina, pa zbog toga plače, dozivajući Vas? Ponudite dojku.
Koliko dugo traje podoj?
Ne postoji vremensko ograničenje trajanja podoja. Nakon porođaja, u prvom periodu dojenja, potrebno je da se beba i majka naviknu jedna na drugu. Potrebno je da se anatomija majčinih dojki saglasi sa anatomijom bebine usne šupljine. Za to je potrebno neko kratko vreme vežbe, ali i praktično znanje pravilnog postavljanja bebe na dojku.
U prvo vreme, podoji će trajati duže, sve dok traje ovo navikavanje i uvežbavanje položaja. Nemojte bebi ograničavati vreme. Čak i ako se za kratko uspava na dojci, pa se probudi i traži još – dajte. Tu se vodite jednim jednostavnim pravilom – jednu dojku nudite u vremenskom okviru od 2 časa, bez obzira na broj podoja, a nakon toga, nudite drugu u sledeća 2 časa, i tako naizmenično.
Pravilan položaj bebe na dojci je onaj kada je beba čitavim telom, a ne samo glavom, okrenut prema telu majke i dodiruje ga. Beba sisa dojku, a ne bradavicu, tako da je potrebno da pre hvatanja dojke, široko otvori usta i zahvati i deo dojke, odnosno areolu (krug oko bradavice). Jezik treba biti izpružen ispd bradavice, a usne ispupčene prema vani. Nos i brada treba da dodiruju dojku. Dojenje ne sme biti bolno. Ukoliko Vam dete sisanjem oštećuje bradavice, ono nije pravilno uhvatilo dojku. Izvucite dojku iz bebinih usta i pokušate ponovo. Opustite se. Svaki uspeh je praćen nizom pokušaja i greški, a dojenje nije izuzetak.
Budite kreativne koliko želite i služite se jastucima kao pomagalima pri dojenju. Jako je važno za vas oboje, da dojenje protiče u udobnom položaju i da ste Vi opušteni.
Na kraju uvoda, važno je da znate da:
- majčino mleko ne može biti ”slabo” ili ”lošeg kvaliteta”, jer ono je uvek dobro i kvalitetno;
- telo svake zdrave majke je sposobno da prehrani bebu, pa i dve bebe istovremeno, jer imamo dve dojke;
- dnevnu količinu mleka je moguće povećati ili smanjiti po potrebi;
- stres ne utiče na proizvodnju mleka i mleko ne može ”nestati”;
- zelena stolica u bebe nije ”stolica gladi”;
- čak i leti, na velikim vrućinama, ne treba nuditi dodatnu tečnost bebi, jer je Vaše mleko dovoljno, ukoliko dojite na zahtev;
- dojke ne treba ”odmarati” kako bi se mleko ”nakupilo”, jer dojke mleko stvaraju u svakom trenutku, čak i dok beba sisa;
- DOJENJE JE PROCES REGULISAN PONUDOM I POTRAŽNJOM, jer što više mleka ističe iz dojki, to ga dojke više prave!
Iva Dopuđ, savetnica za dojenje