Šta kada su bolesne mama ili beba
Sastav majčinog mleka
Majčino mleko je u potpunosti prilagođeno potrebama novorođenčeta i odojčeta. Sadrži sve hranljive materije koje su bebi potrebne u prvih 6 meseci, pa i u toku prve godine života. To uključuje i masti, ugljene hidrate, proteine, vitamine, minerale i vodu. Lako je svarljivo i efikasno je iskoristivo. Majčino mleko takođe sadrži bioaktivne faktore koji poboljšavaju nezreli imunološki sistem novorođenčeta. Tako bebi pružaju zaštitu od infekcija i alergija i druge faktore koji pomažu u varenju i apsorpciji hranljivih sastojaka. Osim toga, u velikoj meri dojenje zadovoljava emotivne potrebe novorođenčeta i odojčeta.
Dodatno, ako se u obzir uzme i ekonomski aspekt – najjeftinije je i uvek dostupno (idealnog sastava i toplote).
I, ŠTA KADA JE MAMA BOLESNA?
Da li prekidati dojenje kada su bolesne mama ili beba?
Vrlo su retke situacije u kojima mama mora da prestane da doji bebu ukoliko je bolesna. Prema navodima dr Todorović, stanja koja su kontraindikovana za nastavak dojenja su:
– Infekcije: aktivna HIV infekcija, sepsa, aktivna tuberkuloza, herpes simplex infekcija dojke, varičela,
– Terapeutska upotreba radionuklida (radioaktivne materije),
– Trovanje lekovima,
– Terapija antimetabolitima,
– Krajnja iscrpljenost majke (finalna faza malignih oboljenja, karcinom dojke),
– Neki oblici psihoze,
– Upotreba psihoaktivnih supstanci.
Tokom infekcija koje često srećemo (temperatura uzrokovana virusima ili bakterijama, upala grla, dijareja, mastitis i sl.) majka bi trebalo da nastavi da doji bebu uz napomenu doktoru da doji. Ukoliko je potrebno, doktor može da prepiše lekove kompatibilne sa dojenjem.
Čak i u slučaju da je kod majke u pitanju trovanje hranom, nastavak dojenja se preporučuje. Osim ako postoji mogućnost da je bakterija prodrla u krv majke, jer samim tim postoji i velika mogućnost da je dospela i u mleko.
Kada se majka razboli, činjenica je da je beba bila izložena bolesti i pre nego što su se kod mame ispoljili prvi simptomi. Majčino mleko neće preneti bolest koju ima majka na bebu. Beba već u sebi ima antitela specifična baš za tu bolest i pomoći će da se ne razboli. Ako se i dogodi da se razboli, simptomi će kod bebe biti blaži i kratkotrajniji. Osim toga, i sve ostale antiinfektivne komponente u mleku pomažu bebi da se uopšte ne razboli ili da ispolji samo blage simptome.
Prekid dojenja tokom bolesti majke povećava mogućnost da se beba razboli.
Prekid dojenja i majku tada dovodi u situaciju da usled neadekvatnog i neredovnog pražnjenja dojki, dobije i zastoj mleka.
Čak ni febrilno stanje majke nije prepreka za dojenje – potrebno je samo temperaturu obarati na ispod 38 stepeni ili se eventualno izmlazati, pa bebi davati izmlazano mleko.
Ono što bi majka, svakako, trebalo da čini kada je bolesna, a kako bi sprečila da se i beba razboli, jeste da češće pere ruke, češće provetrava prostoriju, izbegava kašljanje i kijanje u pravcu bebe, smanji kontakt licem u lice sa bebom itd.
Kada su bolesne majka ili beba, važno je da majke dovoljno često doje bebu i da unose dovoljnu količinu tečnosti, kako se količina mleka ne bi smanjila i majka ne bi došla u situaciju da dehidrira.
A KADA JE BEBA BOLESNA?
Najbolje što beba može da dobije kada je bolesna, pod uslovom da može i želi da jede, jeste majčino mleko. Ono joj obezbeđuje antitela posebno prilagođena za njenu bolest. Osim toga, bliskost mame i bebe tokom dojenja u ovim situacijama, ubrzava oporavak bebe.
Čak i kada beba ne uspeva da posisa uobičajenu količinu mleka, majka bi trebalo da se izmlaza, kako bi održala količinu mleka.
Zapušen nosić
Ako je beba prehlađena i začepljen joj je nosić, to značajno može otežati dojenje.Međutim, bolesnoj bebi je skoro uvek lakše da sisa nego da pije mleko iz flašice.
Ako beba ima začepljen nos i istovremeno teško diše, sledeći saveti mogu biti od koristi:
– Držati bebu što je moguće uspravnije tokom dojenja
– Često dojenje – na taj način beba dobija puno antitela koja majčino telo stvara da bi joj pomoglo da se bori protiv bolesti. Česti podoji obezbeđuju bebi dovoljno mleka. Kada su bebe prehlađene i imaju začepljen nosić često kraće sisaju. Teško je sisati sa zapušenim nosem, pa se brže umore.
– Koristiti fiziološki rastvor i pumpicu za nosić kako bi ga očisili pre podoja
– Uključiti isparivač ili ovlaživač u sobi ili skuvati lonac vode u koji će dodati par kapi eteričnog ulja
– Napraviti parno kupatilo
Neke bebe mogu odbijati da sisaju kada su bolesne. Naročito ako su u pitanju upale grla ili upale uha, sisanje je tada bolno za bebu. Ako se to dogodi, različiti položaji za dojenje mogu pomoći – posebno oni gde je beba uspravnija. Važno je bebi nuditi da sisa barem na svakih sat vremena.
Evo još nekoliko stvari koje treba isprobati ako je bebi neugodno da sisa:
– hraniti bebu izmlazanim mlekom iz šolje, pipete, kašičice ili šprica
– ako beba (starija od 6 meseci) hoće da jede čvrstu hranu, ali ne i da sisa, dodati puno majčinog mleka prilikom pripremanja obroka.
Povraćanje i dijareja
Takođe, majke mogu biti nesigurne da li da nastave sa dojenjem kada beba ima dijareju ili povraća. Česta i vodnjikava stolica kod dojene bebe nije nužno dijareja. Dijareja kod bebe koja sisa dijagnostikuje se kada beba ima 12-16 stolica dnevno (ili značajno češće od redovne učestalosti). Te stolice su vodenaste, penušave, i neprijatnog mirisa. Samo jedan od ovih simptoma, sam po sebi, ne znači da beba ima dijareju.
Trenutne preporuke kada je povraćanje ili dijareja prisutno kod deteta koje sisa su sledeće:
- Dojenje bi trebalo da bude PRVI izbor ako dete može da uzima bilo šta na usta. Čak i ako dete povrati ili dobije stolicu ubrzo nakon sisanja i dalje će zadržati neke hranljive sastojke zbog lakoće i brzine probave majčinog mleka.
- Kada je dete koje sisa bolesno, treba mu češće nuditi dojku. To može ograničiti količinu odjednom unešenog mleka, a značajno će umiriti i utešiti bolesno dete.
- Ako dete često povraća i ne zadržava mleko dugo, takođe je korisno često ga dojiti. Treba ograničiti dužinu svake sesije sisanja tako da dete uzima manje mleka odjednom. Druga opcija je da se mama izmlaza kratko pre nego što da bebi da sisa, da bi mlazevi mleka bili sporiji.
- Bebama koje sisaju je ponekad potrebna oralna terapija rehidratacije, mada je to mnogo ređe nego kod beba hranjenih adaptiranim mlekom. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje nastavak dojenja tokom i nakon oralne terapije rehidratacije.
- Istraživanja pokazuju da bebe gube više kilograma i zapravo imaju više stolice tokom dijareje kada su lišene majčinog mleka.
Znaci dehidracije bebe
Ukoliko beba pokazuje znake dehidracije, obratite se svom lekaru, a ti znaci su:
– manje od 6 mokrih pelena u periodu od 24 sata
– beba se ne ponaša normalno (razdražljivija je, manje aktivna, više spava)
– letargija
– bezvoljnost, mlitavost tela
– slab plač, bez suza (kod novorođenčeta starijeg od 3 meseca)
– suva usta, suve i upale oči
– koža koja ostaje naborana kada se uštine
– hladni, lepljivi ekstremiteti, posebno prsti na rukama i nogama
– ubrzano disanje ili srce koje kuca brže nego obično
– temperatura, drhtavica
Bebe koje sisaju tokom bolesti, retko će dehidrirati, za razliku od beba kojima je uskraćeno dojenje. Nastavak dojenja pruža bebi dragocena antitela koja će sprečiti pogoršanje bolesti i ubrzati ozdravljenje. Dojenje je, takođe, veoma utešno za bebu, što samo po sebi leči.
ZAKLJUČAK
Bilo da je u pitanju bolest majke ili bebe, prema svim navedenim podacima, majčino mleko je u oba slučaja najbolje za bebu.
Majčino mleko bebi obezbeđuje četiri stvari koje su joj potrebne kad je bolesna, više nego inače:
1. Antitela za borbu protiv bolesti – sredstva za rehidrataciju i zamene za mleko ne sadrže antitela.
2. Tečnost za održavanje bebe u hidrataciji – bolesna beba će verovatno sisati manje nego inače, ali će sigurno radije sisati nego uzimati bilo šta drugo na usta, pa je dojenje važno da bi beba bila hidrirana. Održavanje bebe u dobroj hidrataciji takođe pomaže da se izlučevine sluzi prorede ako se beba prehladi ili joj se začepi nosić.
3. Koncentrovane hranljive sastojke – Majčino mleko se lako i brzo vari, tako da beba dobija više hranljivih sastojaka i brže ih apsorbuje. Opet, najbolje je dojiti češće, jer beba možda neće jesti isto koliko jede kada je zdrava.
4. Udobnost – bolesnim bebama je potrebna uteha, a najadekvatnija uteha su majka i njene dojke.
Tekst pripremila: Biljana Nikolin, savetnica za dojenje Udruženja RODITELJ
—
LITERATURA:
Jack Newman, BREASRFEEDING: EMPOWERING PARENTS, International Breastfeeding Centar
—