Ovih par dana često čujem isto pitanje: šta da jedem i pijem da povećam količinu mleka?
Pitanje nekako na mestu, mora se priznati. Hrana je nešto što utiče na naše zdravlje, raspoloženje, energiju. Pa zašto ne bi uticala i na stvaranje majčinog mleka?
Kad se postavi ovo pitanje, mame, one iskusne, krenu da ovu novopečenu bombarduju sa savetima. Te jedi supe, čorbe, testo, sok od jabuke, zove, boza. Dotaknu se i piva pride, kao nečeg što je „must“ za jednu dojilju.
Kad sam rodila prvo dete, pre 7 godina, i sama sam tražila „zlatno rešenje“. A ko ne bi? Isprobavala sam, kombinovala, i na kraju nedeljama svako jutro jela slani štap kiflu i pekarski jogurt. Mleko je samo šikljalo iz grudi, ponekad i pre no što bih je stavila da sisa.
Ko me je tada pitao za savet, šta je to što pomaže, klela bih se u ovo. Jer, evidentno pomaže.
E, a onda počeh malo da se edukujem po pitanju dojenja. Malo po malo i, razočarah se.
Ispostavilo se da sam u zabludi (a ja ne volim da sam u zabludi, već samo uvek u pravu).
Šta konkretno povećava količinu mleka?
Na našim radionicama o dojenju redovno polaznicama skrećemo pažnju da dojke nisu posude sa dnom koje su napunjene mlekom, pa kad beba (po)sisa one se isprazne i to je to.
Dojke su više kao protočni bojler. Aktiviraju se silni mehanizmi u telu kako beba započne stimulaciju areole i kao rezultat toga – tog momenta dok beba sisa, stvara se majčino mleko. (Ako vas interesuje više o tim mehanizmima možete da pročitate ovde).
Šta je onda zaključak toga?
On se logički sam nameće: što je više beba na dojci (češće, duže) samim time stvara se više mleka.
(To je jedan od razloga zašto se savetuje dojenje na zahtev.)
Zašto onda neke mame tvrde da neka hrana pomaže?
E, tu nije neka filozofija!
Na gore navedenom linku je sve objašnjeno, ali da dam i ovde skraćenu verziju.
Dva najbitnija hormona za dojenje su prolaktin i oksitocin.
Prolaktin Neuništivi, kako mu ime kaže, neosetljiv je na bilo šta. A kako on stvara mleko, ono je tu, pa tu.
Ali Oksitocin Nejaki, hormon sreće i zaljubljenosti, pada na testu čim se onaj Adrenalin Strašni malo pridigne. A baš taj Oksitocin je zadužen da se mleko otpusti iz dojki. (Više o refleksu otpuštanja možete da pročitate ovde.)
Pa novopečene mame posle nekoliko dana/nedelja/meseci, umorne, često iscrpljene, sa nedovoljno sna, odmora i jela, po pravilu imaju problem sa tim silnim adrenalinom koji kulja njihovim venama i koji otežava dojenje.
Ono na čemu se treba poraditi je – povisiti oksitocin. Da l’ je to duži odmor, mirišljava kupka, masaža, čitanje ljubića, gledanje serije, slušanje muzike, nebitno je. Jedino se računa da opušta mamu.
A da se sad vratim na onu picu iz naslova.
Ima li možda naznaka zašto je ona bitna – meni?
Ona je moj podizač oksitocina. Ja jednostavno obožavam da jedem testo svih vrsta i oblika. Obožavam!
A šta je posledica toga? Oksitocin je nebu pod oblake.
A šta je posledica toga? Mleko šiklja.
Stoga nemojte odbaciti ideju o hrani kao pomoćnom sredstvu za dojenje. Jer, pomaže.
Ali imajte na umu da je to zbog uživanja u baš toj namirnici/jelu/ukusu, a ne samo po sebi da povećava količinu mleka.
Da li baš ništa ne može da utiče na povećanje količine od hrane?
Postoji poneki izuzetak. Baš izuzetak.
Vodeće mesto u fitofarmaciji za dojenje ima grčko seme ili tzv. piskavica. Za nju postoje studije da ima terapijsko dejstvo. (Za način spremanja i doziranje, konsultujte se sa stručnim licem).
Sve drugo prepustite oksitocinu.
Više o oksitocinu možete pročitati ovde.
Više o stresu i dojenju možete pročitati ovde.
Autor: Milena Kostić, savetnica za dojenje