Neke ga mame izazovu pomislivši na svoju bebu, nekima se spontano dogodi neposredno pred bebino buđenje, kao jasan znak da je vreme za podoj, druge ga osete koju minutu nakon početka podoja, kao trnjenje, mravinjanje, toplinu koja prožima dojku, ili pak krene istovremeno na obe dojke. Šta se zapravo dogodilo? Od kud mleko tako ističe iz dojki?
U svakoj od nabrojanih situacija, mada najčešće stimulacijom bradavica i areola pokretima bebinog jezika i usana, dolazi u hipofizi do lučenja hormona oksitocina, koji svojim dejstvom izaziva kontrakcije, stezanje mišićnih vlakana oko mlečnih kanalića i tako dovodi do otpuštanja, isticanja mleka. Beba, koja je do pojave refleksa sisala brže, sada sisa sporije, guta brže mleko koje u kontinuiranom mlazu ističe i u skladu sa gutanjem sinhronizuje disanje. Mama, preplavljena ugodnim relaksirajućim dejstvom ovog “hormona sreće i povezivanja” može i zadremati, mada se u prvim danima nakon porođaja to neće dogoditi, jer se pod dejstvom oksitocina materica kontrahuje i vraća u prvobitno stanje, pa mame mogu osetiti izvesnu neugodnost i bol.
Za dobro funckionisanje refleksa otpuštanja mleka potrebno je da mama bude udobno smeštena, opuštena i u adekvatnoj atmosferi koja će doprineti neometanom podoju, da beba bude u pravilnom položaju i pravilno prihvati dojku, da im obema bude toplo i ukoliko je potrebno da ostvare kontakt “koža na kožu” . Ukoliko su svi ovi uslovi zadovoljeni, a podoji su onoliko česti i dugi koliko beba želi, ona će dobijati dovoljno mleka i dobro napredovati.
Prejak refleks otpuštanja mleka
Evo jedne situacije koja mami i bebi može doneti niz briga i problema, i davati simptome koji će neiskusnu mamu odvesti sa pravog puta ka rešenju problema.
Zbog snažnog otpuštanja velike količine mleka beba počne vrlo halapljivo da guta, ili čak i da se davi zbog nemogućnosti sinhronizovanog, ritmičnog disanja. U pokušajima da udahne, i zbog prepunjenih usta, beba se uznemiri, plače, vrišti, odbija da nastavi da sisa, pri tom guta velike količine vazduha. Ova velika količina naglo unetog vazduha dovodi do pojave grčića u bebinom stomaku i nelagodnosti zbog istih, a opet, prepunjavanje bebinog stomačića snažno otpuštenim prednjim, vodenastim mlekom utiče na pojavu zelenkastih, eksplozivnih stolica, što mame obično zabrine i zavara, te pomisle da beba štrajkuje, ima problem sa intolerancijom na laktozu, soorom ili, najčešće – da je beba gladna! Ukoliko mame na vreme shvate šta uzrokuje ove situacije, može lako pomoći i sebi i bebi, a utešno je to što se već nakon 3-5 meseci ovaj problem umanji jer beba-poraste.
Do tada mama može da primenjuje sledeće:
1. Promena položaja– mama može postaviti bebu tako da joj je glava iznad nivoa bradavica, odnosno da se mama pozicionira tako da gravitacija svojim delovanjem uspori dotok mleka. Zgodni položaji – mama leži na leđima, beba leži na njoj (uz pridržavanje bebine glavice), položaj fudbalske lopte uz mamino naginjanje unazad, ležeći bočni položaj i mame i bebe, pri kojem bebi može iscureti prevelika količina mleka koju ne može da proguta.
2. Često podizanje bebe radi podrigivanja. Beba će se tako osloboditi eventualno nagutanog vazduha, nastaviće mirnije da sisa, a i refleks će oslabiti.
3. U trenutku kada oseti da refleks kreće, mama može skloniti bebu sa dojke, pustiti da ti jaki mlazevi isteknu u neku sterilnu posudicu ili na peškir, pelenu, pa nakon što se isticanje uspori opet dozvoliti bebi da nastavi podoj.
4. Ako je mama već utvrdila da je refleks otpuštanja mleka prejak, može pre nego što bebi ponudi dojku malo mleka izdojiti. Tako će izbeći nezgodnu situaciju sa intenzivnim mlazem, beba neće prepuniti trbuščić vodenastim mlekom (tako će izbeći i grčiće, gasove, ekslozivnu i zelenu stolicu) već će odmah piti nešto masnije mleko.
5. Češći podoji! Tako se dojke neće prepuniti, što takođe dovodi do intenziviranja toka mleka prilikom otpuštanja.
6. Dati bebi da sisa na prve signale gladi! Tada će sisati mirnije, sporije, manje halapljivo, pa će i refleks biti blaži.
Slab/zakasneo refleks otpuštanja mleka
Dok neke mame vrlo jasno i upečatljivo osete refleks otpuštanja mleka, druge ga gotovo i ne osete, što ne znači da se ne dešava. Ako je mama u toku podoja zadovoljna, opuštena, pospana, žedna, ako se jasno primećuje da beba guta u toku podoja-refleks funkcioniše ispravno.
Kako beba raste i menja dinamiku sisanja, tako i ovaj refleks lagano slabi, što je normalno i nije zabrinjavajuće. Ipak, postoje još neki razlozi koji mogu dovesti do oslabljenog refleksa, pa i velikih problema zbog toga.
Sva stanja majke koje dovode do povećanog lučenja adrenalina (bol, uznemirenost, stid, hladnoća), zatim prekomerno konzumiranje kafe, upotreba alkohola ili nekih medikamenata dovode do oslabljenja refleksa otpuštanja mleka. Adrenalin svojim uticajem blokira dejstvo oksitocina, pa ne dolazi do otpuštanja mleka, ili je ono znatno slabije, ili je potrebno da beba sisa dosta duže da bi ga izazvala. Zbog toga beba postaje uznemirena, jer mora da provede više vremena stimulišući dojku, da bi se najela, zbog bebine uznemirenosti i nestrpljivosti mama biva još napetija i u ovom se začaranom krugu vrte obe, te najčešće, nažalost, rešenje problema vide u davanju mlečne formule, a zbog uverenosti da mleka-nema! Zapravo, mleko je tu, samo mu treba omogućiti da neometano ističe.
U ovim se situacijama savetuje da mama upotrebi sva svoja čula ne bi li podstakla bolje otpuštanje mleka. Može da pokuša da:
1. Toplim tušem, neposredno pred podoj, omekša dojke i relaksira telo. Toplota obično deluje umirujuće i podstiče lučenje oksitocina. Može se okupati zajedno sa bebom.
2. Uzme preporučene analgetike kompatibilne sa dojenjem, ako ima bolove (nakon porođaja, npr.).
3. Podoji bebu u zamračenoj, tihoj, toploj sobi, uz laganu muziku koja joj prija. Ili priča telefonom, čita knjigu, gleda film-sve što zna da će je opustiti.
4. Ostvari sa bebom kontakt koža na kožu.
5. Popije topli napitak ili vodu.
6. Odgovori davanjem dojke na svaki bebin signal gladi.
7. Prošeta, porazgovara sa osobama koje joj pružaju podršku da istraje u dojenju, zagrli se sa partnerom, ili uradi bilo šta što zna da će je relaksirati.
8. Koristi tehnike vizualizacije (naročito važi za mame koje izdajaju mleko za svoje bebe, i nisu u mogućnosti da budu sa njima u direktnom kontaktu) koje primenjuje uz duboko disanje ili da gleda sliku bebe, miriše odeću koju je beba nosila i tako oseti povezanost i smirenje.
9. Radi kompresije dojke u toku podoja.
Autor: Dragana Vasić, savetnica za dojenje