Divno je što se u prethodnih nekoliko meseci rodilo nekoliko beba u mojoj okolini. Ono što je takođe divno jeste što sve te bebe uspešno sisaju. No, ne mogu reći da je svima od početka bilo lako. Mame su se mnogo potrudile da se izbore s problemima s kojima su se susrele. Znate šta je sjajno u priči s problemima u vezi s dojenjem: što za skoro svaki problem kod dojenja postoji rešenje. Treba samo znati šta raditi kad te nevolja strefi.
Samo?! Daleko je to od samo… Svi koji su se susreli s problemima na početku dojenja znaju koliko je frustrirajuće kad želiš da beba sisa, a ona ne ume, neće, ili nešto treće, i kad prosto ne znaš šta da radiš.
Kao što rekoh, rodilo se nekoliko beba mojih prijatelja i poznanika i sa svima njima sam se čula nekoliko dana posle porođaja. Uglavnom je to bilo dopisivanje porukama. I tu negde kad se rodila, recimo, četvrta beba – deža vi! Već u sledećem trenutku shvatih: nije to ništa već viđeno, već je to već ispričano! Stalno svima pričam istu priču (ne, nije mi dosadilo, i ne, neće mi dosaditi jer je svima potrebno da čuju tu priču).
I tako dođoh do ideje da napišem ovaj tekst i da ga onda poklonim svakoj mami nakon što joj čestitam rođenje deteta. Čim je ovaj tekst pred vama, pretpostavljam da ste novopečena mama, pa: čestitam!!!
Prvo, svakoj sam rekla da može da mi se obrati čim zaškripi s dojenjem. Uglavnom su se javile recimo tri-četiri dana posle porođaja. Komentar da još nemaju mleka sledio je nakon pozdrava. Brzo pišem kako je to u redu jer ni sekund više ne želim da misli kako se dešava nešto što ne treba. Mleko će doći posle, sad je tu dragoceni kolostrum. Da, ne vidiš ga, ne možeš da ga izmuzeš, ima ga baš malo, nekoliko kapi po podoju. On je tu dok ne krene prelazno mleko, posle tri-četiri-pet dana. Gust je, žut i naziva još i prvom vakcinom. Dakle, nezamenljiv. I sasvim dovoljan dok ti ne krene mleko. Nije ti beba gladna!!!
Ne znam jeste li znale da se bebe rađaju site. Ja nisam. Da, zamislite, nisu gladne. Ostalo im zaliha još kad su bile u stomaku i grebale se od vas preko posteljice za klopu. I ne, ne treba im 30 ml adaptiranog mleka dan nakon rođenja. A evo i zašto. Vrlo jednostavno: zato što je bebin želudac veličine klikera. Ili višnje. Šta vam je lepše da zamislite. I u njega treba da stane baš tih nekoliko kapi vašeg kolostruma. Stoga, stavljanje bebe na grudi čim ste u prilici! Verovatno će to biti nekoliko sati posle porođaja (mada bi bilo idealno da se prvi podoj desi već u prvom satu nakon rođenja). Bebino sisanje stimulisaće proizvodnju kolostruma i vi ćete započeti dojenje kako treba. Ako beba pravilno uhvati dojku…
Da! Ne umeju sve bebe da jako zinu i uhvate što više areole. Ja sam imala više sreće nego pameti što mi je prvo dete izašlo iz stomaka i uhvatilo dojku kako valja. Jer drugo dete nije. I da mi je drugo dete bilo prvo, odmah u porodilištu bi mi napravilo ragade hvatanjem samo bradavice, pa bih onda dobila mastitis jer mi ne bi praznila grudi, i na kraju ona, naravno, ne bi napredovala jer bi nepravilnim hvatanjem dobijala nedovoljno mleka. Zvuči poznato? Svaka druga priča s dojenjem završi se tako. Ukoliko, naravno, ne dobijete prave savete. Naravno, u pravom trenutku.
Dojenje ne boli. Svako ko vam je rekao da to stravično boli imao je loš položaj na dojci. U prvo vreme možete prvih nekoliko sekundi osetiti nelagodu, ali bol nikako. Bol je pokazatelj da je beba nepravilno uhvatila dojku. Uglavnom bebe ne umeju da zinu mnogo, i onda uzmu samo bradavicu i sisaju je. I tako vam mogu za nekoliko minuta (čitaj sekundi) napraviti ragadu. A pravilnim dojenjem mogu satima (čitaj noćima) biti na dojci a da vam ne naprave nikakva oštećenja bradavice. Boli vas? Prekinite podoj stavljanjem prstića u ugao bebinih usana kako biste prekinuli vakuum, a potom zinite jako i prstom joj pomozite da što više i ona zine, te obuhvati što više areole. Rekla sam da zinete i vi, jer su naše bebe pametnjakovići koji nas od prvog dana oponašaju. Ne boli vas? E to je to… Sad se opustite i pustite je dok ona ne pusti sama dojku.
“Šta? Ne deset minuta jednu, deset drugu, nego koliko hoće? I to kad hoće? Pa kako sad to? Pa zar ne treba da tri sata?” Da, to su rečenice koje mi pišu zbunjene i iznervirane drugarice koje su lepo štreberski išle u školice za trudnice i sve lepo zapisale u svesku. I sad se to uopšte ne poklapa s onim što joj ja pričam. Ali nakon što joj ispričam (sledi prepiska od pre koji dan) zašto je to tako, uopšte više nema nedoumice u vezi s tim. I doji na zahtev.
“Vidi, vrlo je jednostavno: ne gledaš na sat, gledaš u bebu. To tri sata je za bebe koje su na adaptiranom mleku, koje je teško svarljivo i one ni ne smeju češće da ga uzimaju. A kako se bebe češće hrane formulom nego majčinim mlekom, uobičajilo se po porodilištima i da se dojka nudi na tri sata. A majčino mleko je lako svarljivo i vari se u proseku dva sata. Ako im ograničiš vreme podoja, to je kao da si nekog prekinula usred ručka sklonivši mu tanjir. Kad se najede, pustiće dojku, ili će zaspati. E tad znaš da se najela. Sve ostalo je ograničavanje podoja, i tu mogu uspešno sisati samo deca koja su halava i jača, i koja umeju dobro da vuku pa mogu za to vreme uzeti dovoljnu količinu mleka. Bebe koje imaju sporiji tempo, i malo su još i lenje, teško da mogu za 20 minuta da se naklopaju. Barem ne dok su tako majušne. I to je već početak prestanka dojenja. Ona ostaje gladna, ti ne praviš dovoljnu količinu mleka koja je njoj potrebna… Srećom pa prvih nekoliko nedelja imamo viška mleka…”
Kad smo već kod viška… Šta s njim? I šta je uopšte višak? Grudi mogu da se prepune kad nadođe mleko, baš tog nekog trećeg-četvrtog dana. Ukoliko i nakon što je beba sisala koliko je želela i dalje imate osećaj napetosti u grudima, izmuzite ručno ili pumpicom samo toliko da napetost prođe. Nemojte više od toga. Nipošto nemojte pumpati koliko ima, jer ćete stimulisati telo da proizvodi još toliko mleka. Da, mleko funkcioniše po principu ponude i potražnje i ako vi, recimo, praznize grudi posle svakog podoja, telo će proizvoditi još toliko mleka i vi ćete opet morati da izmlazate to mleko kako vam se ne bi začepili kanali i tako ukrug. Tako da, oprezno sa izmlazanjem. Svakako da morate iz dojke izbaciti višak mleka, ali tek toliko da popusti napetost. (Znam da sam rekla, al’ od viška saveta glava ne boli, a od viška mleka dojka boliii.)
I to bi za početak bilo to. Beba pravilno uhvati dojku, vi joj je dajete kad god ona to poželi, i dopuštate joj da siki koliko joj se prohte… I sad još samo: kako brižnu majku ubediti da joj beba nije gladna… Skoro pa Sizifov posao, ali vredi da pokušam. Vrlo je prosto: pratite bebine pelene. Uzmete praznu pelenu i u nju sipate dve-tri kašike vode – to vam je jedna mokra pelena. Takvih treba da bude barem šest na dan. Bebina kaka je nakon mekonijuma zlatnožuta sa gormuljicama, iliti slikovito: senf sa susamom. I treba da je ima barem tri (a verujte imaće mnogo više) na dan u prvih šest nedelja, a kasnije to može biti i jednom u nedelju dana. Biće vam lako da zapamtite: može kakiti sedam puta na dan ili jednom u sedam dana. Beba tako piški i kaki? To je to! Nema: ali ona svakih pola sata traži sisu (ne zaboravite da dojenje nije samo hranjenje, možda želi utehu, maženje, pažnju), stalno se budi (nije tačna izreka «spava kao beba», bebe spavaju jako nemirno), plače (bebe plaču iz sto i jednog razloga a ne samo kad su gladne)… Je l’ dobro piški i kaki? Ne brinite, unosi dovoljno mleka!
Jer vi ste uvek tu za nju. Možete je voditi svuda. Gde ste vi, tu je sve što joj treba. Ne žurite da se vratite starim navikama koje ste imali pre bebe. Ona je tek došla. I čudesna je. I vi ste njoj «sve u jedan». Doći će opet dani kada ćete opet imati to neko vreme samo za sebe. Znam, zvuči već ofucano, ali da, proleteće godine, i da, faliće vam ta sićušna bića koja samo traže vašu dojku.
I još nešto: Želja da dojite i samopouzdanje koje ćete izgraditi tako što ćete se dobro informisati dovoljni su aduti kojima možete pobediti sve prepreke na putu ka uspešnom dojenju. Vaše telo može da nahrani vašu bebu i neka vas niko ne ubedi u suprotno.
Ako i pokuša, pozovite telefon Savetovališta ili nam pišite, i mi ćemo vas razuveriti.
(Pročitajte još: Skokovi u razvoju i kako ih preživeti)
Autor teksta: Bojana Kukulj-Gez, savetnica za dojenje na obuci