Image default
Mitovi i nedoumice

Beba se često budi. Šta da radimo?

“Ne mogu više, umorna sam, beba se budi na svakih sat vremena i traži da sisa, kako da ukinemo noćne podoje?”. “Da nije gladan, često se budi noću?””Šta da radim moje dete u pola noći ustaje i igra se u krevetu?”…  Ovo su samo neka od pitanja na koje mame traže odgovore. Problemi obično počinju u periodu između devetog meseca i prve godine. Čak i najbolji spavači tj. bebe koje veoma rano prespavaju noć u ovom periodu mogu da počnu često da se da se bude. Mnoge mame prvo pomisle da im je dete gladno pa bebi pojačaju večeru. Neke mame pak prestanu da doje jer misle da se bebe zato bude. A onda i pored preduzetih mera beba nastavlja po svome.

Tata i beba spavaju

Šta se to ustvari dešava?

Prvo treba da nam bude jasno da bebama u tom uzrastu noću hrana nije potrebna. Ono što se dešava ima veze sa načinom spavanja, a ne sa glađu. Ljudi dok spavaju prolaze kroz nekoliko faza sna. U jednoj od faza dolazi do buđenja. Tada mi odrasli osmotrimo okolinu, zaključimo da je sve u redu namestimo se udobnije u krevetu i nastavimo da spavamo, ujutru se ovoga uglavnom ne sećamo.  Nekada davno ova buđenja su bila potrebna jer su ljudi živeli na mestima gde im je stalno pretila opasnost što od drugih plemene, što od divljih životinja.

Bebe koje spavaju u proseku 12h noću kroz fazu buđenja prođu 10 puta. Ako beba u tim trenucima ne ume sama da se uspava onda nastaje problem. Neke bebe će ustati, sesti u krevet i početi da se igraju, druge će dozivati mamu i tatu i tražiti pomoć da bi se uspavale. Ako vaša beba pokušava da se igra u krevetu nemojte podržavati takvu radnju. Ostavite ugašeno svetlo i pokažite detetu da je vreme za spavanje (pravite se da spavate), a ne za igru. Ovu vrstu problema roditelji uglavnom brzo reše,  jer deca počnu da kopiraju ono što oni rade tj. nastavljaju da spavaju.

Šta ako beba može da se uspava samo ako sisa? Onda morate da nađete način da pomognete svojoj bebi da nauči da se uspava sama.  Ostavljanje u krevecu da plače dok se ne umori nikako nije dobro rešenje. Beba doziva mamu kad se probudi samo zato što je primetila da nešto nije u redu u onom trenutku kad se probudila da osmotri okolinu.

Ako se vaša beba uspavljuje dok sisa i onda nakon što zaspi bude spuštena u krevetac onda je velika verovatnoća da će se već prilikom prvog buđenja oglasiti i tražiti vašu pomoć da ponovo zaspi.  Ako je zaspala u maminom naručju, a probudila se u svom krevecu to za nju nije normalna situacija, nešto se promenilo, i ako se ponavlja iz noći u noć beba postaje nervoznija i plačljivija. U ovom slučaju pokušajte da odlazak na spavanje pomerite malo unapred, tako da rutinu oko kupanja i sisanja pred spavanje završite pre nego što beba zaspi. Kad završi sa sisanjem bebu spustite u krevetac i ostanite pored nje dok ne zaspi. Nemojte bebu odmah ostavljati samu. Ukoliko počne da negoduje, uzmite je u naručje umirite je i vratite ponovo na spavanje. Ovo može da bude dug proces. Neke bebe promene prihvate brzo za 3-4 dana, a neke ne, pa je potrebno mnogo strpljenja i razumevanja da bi naučile da se uspavaju.

Tek nakon što beba nauči da se uspava sama možete lagano da počnete da se udaljavate od kreveca tako da u jednom trenutku dođete u mogučnost da je spustite u krevet i ostavite je da se uspava. Ako je naučila da se sama uspava onda će joj i noću kad se probudi biti lakše da ponov zaspi bez vaše pomoći.

Pošto su sva deca različita neka čak i ako umeju da se uspavaju sama noću nemirno spavaju. Mogu da plaču u snu, dozivaju, pričaju… Mame obično na svaki zvuk ustanu i provere šta se dešava. Često mame po navici ponude bebi dojku koju ona prihvati i odmah se umiri, ali onda mama dolazi u situaciju da po 10 puta noću ustaje da bi beba sisala. Kako se beba bliži prvom rođendanu mama je sve umornija i ova buđenja počne da povezuje sa dojenjem. Često mame zbog ovoga prekinu dojenje. Nekad to pomogne upravo jer beba više ne povezuje sisanje sa uspavljivanjem pa nauči da se uspava sama bez mame, ali često se dešava da beba jednostavno nastavi da se oglašava, doziva, plače.

Pokušajte ipak problem da rešite tako da ne prekidate dojenje. Jedan od načina je da ne nudite bebi da sisa čim se oglasi. U početku budite blizu i posmatrajte bebu dok prolazi kroz fazu buđenja. Ukoliko primetite da neće uspeti da se smiri onda je uzmite. Međutim, često se dešava da se beba smiri i nastavi da spava. Verovatno će biti potrebno nekoliko dana da mama shvati da beba može da zaspi bez nje. Onda možete da osluškujete bebu iz svog kreveta i da ustanete tek onda kad prepoznate situaciju kad beba ne može sama da se smiri.

Da biste rešili probleme sa spavanjem morate prvo da otkrijete koji je uzrok problema i onda da pristupite rešavanju. Takođe morate da preispitate i vaša očekivanja. Navike koje beba ima ne mogu da se promene preko noći. Neke bebe prihvate promene za nekoliko dana, druge nauče da prespavaju noć tek oko trećeg rođendana. Ako vaše dete ima “noćne strahove” ili pak “noćne more” problem se ne rešava na isti način kao i problem sa buđenjem koje je jedna od faza sna. Ako vašoj bebi rastu zubi, ako je u skoku u razvoju i sprema se da prohoda ili progovori, najverovatnije je da će lošije spavati. U tim situacijama kada su nervozniji ne bi trebalo pristupati rešavanju problema sa buđenjem. Često se deca, koja lošije spavaju, sama smire kad prođu sve ove faze intenzivnog rasta i razvoja.

 

Milena Popević, mama savetnica za dojenje

Povezani tekstovi

%d bloggers like this: