Porođaj
Bez obzira na način na koji se porođaj završio – abdominalno (carskim rezom) ili vaginalno – idealno bi bilo što ranije početi sa dojenjem. Beba stara tek desetak minuta (!) u stanju je da sisa. Što ranije postavljanje bebe na dojku, od višestruke je koristi: kako za bebu (zbog dragocenog sadržaja prvog mleka – kolostruma), tako i za majku, jer pomaže da se materica vrati u pređašnje stanje. Naime, hormon koji utiče na „stezanje“ materice (oksitocin), luči se upravo u trenucima dok beba sisa.
Prvi dani posle
Još jedna okolnost koja otežava da se neposredno po porođaju započne sa dojenjem je ta što je još uvek politika mnogih porodilišta u Srbiji da porodilje budu razdvojene od beba. Opasnost ove politike leži u tome što se može dogoditi da Vam bebu donose na tri sata „na podoj“ situ, odnosno, nalivenu adaptiranim mlekom. Ukoliko ikako možete, birajte za porođaj bolnicu u kojoj se bebe ne odvajaju od mama (tzv. „bebi frendli“ sistem onakav kakav se praktikuje u Srbiji).
Mame koje prvi put u životu doje često su zbunjene suočene sa različitim savetima i uputstvima koja dobijaju sa svih strana i bebom čije joj želje i potrebe još neko vreme neće biti sasvim jasne. Bilo bi idealno kada bi se prvi podoj mogao sprovesti u delo već na porođajnom stolu, ali, imajući u vidu da ovo nije moguće u svakom od naših porodilišta, ne treba previše brinuti ni ako se to ne dogodi, nego se potruditi da se taj prvi podoj ostvari što pre.
Kao što postoje bebe i mame
koje bez ikakvih problema i mnogo razmišljanja postižu fantastičan uspeh sa dojenjem, tako ima i onih koje nakon „čupavih“ početaka ipak uspevaju da se snađu, a, bogami, i onih koje moraju da se pomuče da bi postigle zadovoljavajuće rezultate. Međutim, treba insistirati na činjenici da su prvi dani, kao i prve nedelje, ključni za uspostavljanje laktacije, i navešćemo još nekoliko razloga zašto je to tako:
- Dojenje treba da bude uživanje i opuštanje. Kada dođete kući, čak i ako niste uspeli da započnete na zadovoljavajući način sa dojenjem u porodilištu, pre svega, uživajte sa svojom bebom. Ušuškavanje, maženje i uspostavljanje kontakta kože sa kožom ne samo da su ključni za početak dojenja, nego će i Vama, kao majci, pomoći da se opustite i naučite da uživate u svojoj bebi i ovom novom iskustvu.
- U prvim danima ne proizvodi se velika količina mleka. Bebi, srećom, ne treba mnogo; često ćete čuti podatak da je njen želudac veličine oraha – taman toliki da ga lako može napuniti količina mleka koju gotovo svaka mama može da proizvede. Međutim, da bi se ta količina povećavala prema rastućim potrebama oličenim u apetitu bebe, podoja mora da bude onoliko koliko beba želi i moraju trajati onoliko koliko beba bude „diktirala“ (više o ovome u poslednjem delu teksta). Možete očekivati da nadolazak mleka nastupi u roku od dva do pet dana po porođaju; kaloričnog kolostruma, prvog mleka nenadmašne hranljive vrednosti, bilo je i tokom trudnoće i u prvim danima dok Vam se još uvek činilo da su dojke „prazne“, a uskoro će ga zameniti prelazno mleko, kojeg će biti više nego kolostruma i koje će Vam dati osećaj „punoće“ i bujanja.
- Ključno je da naučimo kako da pravilno postavimo bebu na dojku. Pored već pomenutog kontakta kože sa kožom, važno je da naučite i primenjujete pravilan položaj tela bebe pri podoju. Bebin stomačić treba da bude okrenut ka mami, a mamina ruka može pomoći tako što će činiti oslonac iza bebinih leđa. Beba se oseća sigurno u maminom naručju, a njen spokoj utiče umirujuće na mamu.
- Ako beba pravilno uhvati dojku, ništa ne sme da boli. Beba ustima treba da uhvati ne samo bradavicu nego i dobar deo areole (tamnog koluta na dojci oko bradavice). Znaćete da je položaj bebinih usta dobar ukoliko ne osećate bol ili probadanje u bradavicama. Da bi beba dobro uhvatila bradavicu, mora jako da zine, a trikovima kako da je navedete da to učini, može Vas podučiti posvećena i znanjem i iskustvom potkovana patronažna sestra, prijateljica ili vršnjačka savetnica. Osećaj prepunjenosti može donekle da oteža bebi da, čak i ako je dovoljno zinula, uhvati lepo areolu, a, u tom slučaju, možete joj pomoći tako što ćete, pre nuđenja dojke, iscediti koju kap mleka – tek toliko da beba ne bude prinuđena da pokušava da sisa iz dojke tvrde i nadute poput košarkaške lopte. U slučaju da nikako ne uspevate da ostvarite pravilan hvat, nemojte bebu sto puta skidati i vraćati na dojku, da se ne biste i Vi i beba unervozili; umesto toga, radije premestite bebu na drugu dojku, ili se korigujte prilikom sledećeg podoja.
Uspostavljanje laktacije
Već smo pomenuli da je za uspostavljanje laktacije – lučenja, otpuštanja i sisanja mleka – princip ponude i potražnje od esencijalne važnosti – kako za početak dojenja, tako i za istrajavanje u njemu. U praksi, ovo znači da dogod beba bude aktivno sisala, mama će proizvoditi dovoljno mleka. Koliko mleka posisa beba – toliko će mama proizvesti. Ako se isključe vanredne hormonalne, anatomske, farmakološke i druge prepreke, zdrava mama će moći da proizvodi sasvim dovoljno mleka za svoju bebu – ukoliko beba bude dojena kad god i koliko god želi.
Dojenje na zahtev
Podrška zdravstvenih radnika, nažalost, ponekad izostaje. Medicina, kao egzaktna nauka, teži ka definitivnim odgovorima, brojkama… Mnoge patronažne sestre koje posećuju porodilje kod kuće u danima nakon porođaja, a, nažalost, i pedijatri po domovima zdravlja, skloni su da nas bombarduju informacijama o ciljnoj minutaži podoja, mililitrima koje beba nužno treba da dobije, satnici po kojoj treba da se ravnamo pri famoznom „uobročavanju“. No, minutaža, mililitraža, satnica, uobročavanje – sve su ovo koncepti na kojima počiva veštačka ishrana odojčeta adaptiranim mlekom, a ne dojenje – prirodna ishrana i najbolji izbor za Vašu bebu.
Šta možemo učiniti po tom pitanju?
Tri stvari:
- Neka beba sisa kad god poželi.
- Neka beba sisa količinski onoliko koliko poželi.
- Neka beba sisa onoliko dugo koliko želi.
Dojenje na zahtev je put do uspeha; naše je samo da pratimo bebine signale. Oni se obično javljaju i pre nego što beba zaplače, a Vi ćete, kao majka, vrlo brzo naučiti da ih prepoznajete i bez sugestija sa strane. Jedan praktičan savet „za dalje“ bio bi da obavezno, nakon što beba pusti jednu dojku, ponudite i drugu; ako hoće, hoće, a ako neće – neće. Ne treba ništa siliti niti apriori očekivati; osluškujući svoju bebu i ono što nam ona na svoj jedinstven način saopštava, naučićemo da zaista čujemo šta joj je potrebno, i da joj to darujemo.
Bojana Stojanović Rosić, savetnica za dojenje na obuci