web analytics

Isključivo dojenje – investicija za ceo život

Na otpusnoj listi iz porodilišta, prvom dokumentu Vaše novorođene bebe, kao preporuka za ishranu bebe navedena je neka od tri mogućnosti: prirodna, veštačka, kombinovana. Najčešće je naznačena prirodna ishrana.

Prirodna ishrana podrazumeva sve ono što je biologija namenila sisarima, a, samim tim, i čoveku, odnosno, ljudskom mladunčetu –dakle, isključivo dojenje. Dojenje je, iznad svega, biološki fenomen.

Prirodne zakonitosti su se, međutim, donekle izgubile u transportu kada se pedijatrija prvi put izdvojila iz okrilja interne medicine (prim. dr Zoran Protić, Dom zdravlja u Užicu) i pokušala da u ishranu odojčeta uvede nekakav red, preporuke, protokole, dakle – da od prirodom i instinktima uslovljenog mehanizma napravi organizovanu nauku.

Jedan od glavnih zadataka ovakve nauke bio je da na ispravan način nahrani odojče kome je prirodna ishrana, silom prilika, onemogućena. Došlo se do brojnih saznanja i ključnih heštagova na kojima počiva veštačka ishrana: uobročavanja, satnice, mililitraže, minutaže, vremena varenja adaptiranog mleka, upotreba dude varalice…

Uprkos ranijim shvatanjima i tvrdnjama dr Spoka da je zbog praktičnih razloga veštačka ishrana lakši izbor, danas se prirodna smatra daleko jednostavnijom u organizacionom pogledu, dok o kvalitativnoj superiornosti ne treba ni polemisati.

Svetska zdravstvena organizacija, Unicef i Američka asocijacija pedijatara, kao relevantni autoriteti, danas preporučuju isključivo dojenje do navršenih 180 dana života.

isključivo

Šta podrazumeva isključivo dojenje?

Prema podacima Unicefa, procenat isključivo dojene dece u Srbiji iznosi poražavajućih 13%. Bez ulaženja u uzroke, osvrnimo se na principe isključivog dojenja.

Majčino mleko je do punih šest meseci dovoljno bebi u nutritivnom pogledu. Na našim prostorima, kao prevencija od rahitisa savetuje se suplement vitamina D od petnaestog dana, a odnedavno i vitamin K, no sem ovih kapi, uz majčino mleko, bebi prvih šest meseci nećemo davati nikakve prehrambene dodatke. Nutritivno, majčino mleko je toliko bogato i iskoristivo, a ujedno lako svarljivo, da nijednu drugu namirnicu dečiji nezreli digestivni trakt ne može tako adekvatno da probavi a organizam da pohrani.

Majčino mleko zamenjuje i vodu. Smatra se da voda ima većinski udeo u sastavu mleka, te da je nepotrebno dodavati vodu bebi mlađoj od šest meseci. Isto se odnosi i na razne čajeve i sokove — korist je zanemarljiva ili nikakva, dok šteta koju mogu uzrokovati nije mala. Naime, unos dodatne tečnosti kod beba stvara lažan osećaj sitosti jer zaprema želudac i zauzima prostor dragocenom mleku. Sprega ponude i potražnje dalje ne funkcioniše neometano, jer sito (ili prividno sito – zasićeno drugom tečnošću) dete ne mora da sisa, a čim ne sisa, manje se mleka stvara.

Prolećne i letnje bebe češće će po vrućinama želeti kratke podoje ne bi li utolile žeđ, i dogod detetu dajemo da sisa na zahtev, opasnosti od dehidratacije neće biti.

Majčino mleko, za razliku od svih drugih tečnosti, blagotvorno deluje na crevnu mikrofloru i sazrevanje digestivnog trakta zahvaljujući zaštitnom filmu kojim oblaže creva a koji druge tečnosti spiraju.

Duda varalica je zabranjena u prvih šest nedelja uspostavljanja laktacije. Ovaj period je ključan i dudu nećemo davati da ne bi poremetila funkciju refleksa sisanja, koji je bebama urođen i koji služi kao mehanizam stimulacije mlečnih žlezda. SZO ne preporučuje upotrebu dude varalice ni nadalje. Nutritivno sisanje (kad beba aktivno sisa, a mama čuje gutljaje i uočava ritmično kretanje vilice) zasniva se na ovom refleksu, kao i ništa manje važno tzv. nenutritivno sisanje, kada beba na dojci sisa “u prazno” — ne obeduje, ali stimuliše mlečne žlezde i, naravno, mazi se.

Za razliku od veštačke ishrane, prirodna podrazumeva dojenje na zahtev: sa prvim znacima gladi, nudimo detetu podoj, ne čekamo da dete počne da plače ili da istekne tri sata od poslednjeg podoja. Zahvaljujući lakoj i brzoj svarljivosti humanog mleka, ne moramo — i ne treba — da čekamo.

Dojenje treba nastaviti i nakon šestomesečnog roka, uz uvođenje čvrste hrane. Prvih godinu dana majčino mleko je osnovna životna namirnica za bebu, a nakon toga dopunska sve do navršene dve godine života, a, ukoliko to majka i dete žele, i dalje. Gornja granica ne postoji (prim. dr Maja Skender, KBC Zemun).

Majčino mleko je superiorno u odnosu na sva druga mleka koja pretenduju da mu budu alternativa, ali ono nije “najbolje”. Ono je normalno, prirodno, uobičajeno, standardno. Ništa više. Ništa manje.

Na sličan način, prirodna ishrana, isključivo dojenje kao biološki standard, nema adekvatnu alternativu ni u veštačkoj ni u kombinovanoj ishrani.

View this post on Instagram

Koliko dugo već uživate u ovakvim trenucima? 🤱❤ ________________________________ Ukoliko imate neke nedoumice ili vam je potreban savet, możete kontaktirati naše savetnice na sledeće brojeve telefona: 061/13 18 137 od 08 do 12h 061/14 47 824 od 17 do 20h Takođe nas možete kontaktirati putem imejla dojenje@roditelj.org Ili preko kontakt forme na našem sajtu dojenje.roditelj.org Naše savetnice za dojenje su zaposlene mame koje volontiraju u savetovalištu pa budite strpljivi ako vam se ne jave odmah na telefon ili ne odgovore brzo na imejl. #dojenje #beba #mama #dojenjenajavnommestu #prijatelji #podrškamamama #tata #drugarice #porodica #rođaci #podrškadojenju #savetovalištezadojenje #majčinomleko #imunitet #trudnoća #porođaj #pripremazaporođaj #zdravahrana #zdravabeba #oksitocin #support #breastfeeding #baby #attachmentparenting #pregnacy #momtobe

A post shared by Savetovalište za dojenje UR (@savetovalistezadojenje) on

Za kraj, pozabavimo se statistikama:

— 1% majki ne može da proizvede mleko za bebu (agalaktija);

— 4% majki ne može da proizvede dovoljno mleka za bebu (hipogalaktija);

— 25% (po nekim procenama) mama ima anatomske, hormonalne, farmakološke i dr. prepreke;

— 70% mama može neometano da doji, ali mnoge prebrzo sebe svrstaju u onih 1% s agalaktijom, i tako

— svega 13% mama isključivo doji šest meseci.

Šta je s preostalih 57%? Da li su im dostupne informacije o isključivom dojenju, ili bezuspešno pokušavaju da uobroče bebu dok mleka ponestaje usled neadekvatne i neredovne stimulacije? Da li, usled straha da nemaju mleka jer beba celo veče provede na dojci, tu i tamo daju flašicu? Da li njihove bebe zadovoljavaju refleks sisanja pomoću varalice, pa posle podoji budu kilavi?

Prihvatimo isključivo dojenje kao biološki obrazac. Naše bebe su sisari — ne dozvolimo devijaciju od biološke norme i negiranje našeg dara i privilegije da detetu poklonimo najvredniju investiciju i neotuđiv kapital.

 

Autor: Bojana Stojanović Rosić, savetnica za dojenje

Ostavite komentar

Zanima nas vaše mišljenje...
i ako želite sličicu uz komentar, treba vam gravatar!