web analytics

Laktacija nakon gubitka bebe

Smrt bebe, nebitno da li još u majčinom stomaku, na porođaju ili nekoliko meseci posle porođaja, jedna je od najgorih stvari koje mogu da se dogode. Nažalost, i takve tragedije se dešavaju mnogim porodicama. Ne postoji ništa što u tom momentu može da se kaže ili uradi a da se mama oseća bolje.

Neke mame osećaju ljutnju, neke imaju grižu savesti i krive sebe, neke opet osećaju samo neopisivu žalost zbog gubitka. Tugovanje je neizbežno, a osećaj da više ništa nema smisla i da se ceo život okrenuo naopačke sasvim je normalan.

Kako smo svi drukčiji, tako je i nošenje sa tom tugom kod svakog drukčije. Isto tako su i drugačija osećanja prema laktaciji koja je prisutna i nakon bebine smrti. 

Laktacija započinje već u 12. nedelji trudnoće, kada počinje da se luči kolostrum. U bilo kom periodu posle toga, kada se žena porodi, mleko će krenuti da nadolazi.

Naime, spočetka se lučenje mleka stvara pod uticajem hormona i nevažno da li postoji stimulacija (beba), ono će se stvarati. Pa se tako mame koje su izgubile bebu odmah nakon porođaja susreću s time da, dva-tri dana posle porođaja (obično nakon što su otpuštene kući), grudi počinju da im budu vruće, tvrde i pune mleka.

Takođe, mame koje su mesecima dojile bebu i izgubile je nastavljaju da proizvode mleko. Dakle, nebitno što bebe nema , mleko se stvara dok telo ne shvati da nije potrebna dalja produkcija. I bilo bi odlično kada ne bi bilo potrebno ništa da se radi i da mleko samo stane. Ali ne, grudi su prepunjene i žene osećaju veliku nelagodnost. I ne samo zbog nelagodnosti, već i zbog moguće upale mlečnih kanala i infekcije dojki, neophodno je da mleko izađe napolje.

Žene mogu imati različita osećanja prema mleku koje se stvara. Jedne jedva čekaju da laktacija prestane jer ih podseća na to da nemaju bebu da je nahrane, dok druga želi još neko vreme da održi laktaciju kako bi još osećala neku vezu sa bebom. I jedno i drugo je sasvim u redu.

Ako neka mama želi da održi laktaciju, može da donira mleko u Banku humanog mleka (koja nažalost funkcioniše samo u Beogradu). Doniranje mleka za prevremeno rođene bebe pruža ženama osećaj satisfakcije jer rade pozitivnu stvar i pomažu drugoj bebi, te im to pruža neku vrstu utehe. Majke koje su održavale laktaciju kažu da su na taj način dozvolile sebi da se sporije rastanu od bebe i da im je to bila jedina veza sa bebom koju su izgubile, te su prekidale laktaciju tek kada su bile spremne da se pomire sa gubitkom i krenu dalje. Takođe, ako nije u mogućnosti da donira a želi da održi laktaciju još neko vreme, žena može zamrzavati mleko dok ne poželi da prestane, kada treba postepeno smanjivati količinu izmuzenog mleka.

S druge strane, drugim mamama ideja da doniraju mleko teško pada i žele da što pre prestanu da proizvode mleko. No, i kad želimo da brzo okončamo laktaciju, neko vreme se mora izmlazavati mleko kako ne bi došlo do upale dojki.

Ukoliko je majka dojila bebu ili se izmlazala dosad na tri sata, preporuka je da se izmlaza ređe, na pet-šest sati i ne koliko mleka ima, već samo nekoliko minuta, ili dok ne prođe napetost.  Potom posle dan-dva, prorediti na osam-devet sati, a onda samo po potrebi, kada se oseti napetost. Dok majka koja nikad nije izmlazala, niti dojila mleko, treba da to čini samo onda kada oseti napetost.

Nekada se grudi tako prepune da mleko teško izlazi. Blaga masaža (nežno, bez pritisaka koji izazivaju bol) može pomoći da mleko poteče. Topao tuš može da pomogne da mala količina mleka izađe i da majka oseti olakšanje u grudima, ali veoma je važno da količina mleka koja se izdoji bude što manja kako bi telo dobilo signal da proizvodi manje mleka.

Da ne bi došlo do upale i da bi se količina mleka smanjila, potrebno je stavljati hladne obloge. Možete staviti zaleđenu tetra pelenu na grudi i držati dok se ne otopi. Takođe, preporučuju se i hladne obloge od kupusa, koji se u praksi pokazao kao najdelotvorniji. Potrebno je prethodno izlupati list kupusa i ohladiti ga u frižideru. Menjati obloge na dva sata, kada kupus omekša.

Ne treba sebi ograničavati uzimanje tečnosti, već normalno piti vode kad god ste žedni.

Čaj od žalfije ili nane može pomoći da smanjite proizvodnju mleka.

Dobar grudnjak koji ne steže ali pridržava grudi može koristiti da se smanji nelagodnost. Bitno je da grudi ne budu stegnute, te se više ne savetuje podvezivanje grudi jer se tako mogu nagnječiti mlečni kanali i pregrejati grudi, te može doći do upale.

Uzimanje analgetika može pomoći da se smanji bol u grudima, kao i da se snizi temperatura. Naravno, uz prethodnu konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom.

Kad smo već kod lekova, ne preporučuje se upotreba lekova za zaustavljanje laktacije (poput bromokriptina) jer su agresivni za organizam i izazivaju mnoštvo ozbiljnih nuspojava.

Nekada je dovoljno nekoliko dana da se zaustavi laktacija, dok je nekim ženama potrebno i nekoliko nedelja. Ono što treba znati jeste da je potpuno normalno da se pojavi nekoliko kapi mleka i posle nekoliko nedelja ili meseci od prestanka laktacije. Kao i da je potpuno normalno da prođe mnogo vremena pre nego što prestanete da budete tužni.

 

Bojana Kukulj-Gez, savetnica za dojenje

 

Izvori:

The Womanly Art of Breastfeeding (La Leche League International, 6. izdanje, str. 54-56, 295-296)

Lactation Suppression from the Australian Breastfeeding Association

Bryson’s Legacy: A Story of Milk Donation and the Love of a Family

Lactation after Perinatal, Neonatal, or Infant Loss by Melissa Cole, IBCLC, RLC, from Clinical Lactation 2012, 3(3):94-110.

Lactation After Loss: A Guide for Bereaved Mothers

Weaning after infant loss from Children’s Hospitals and Clinics, Minneapolis and St. Paul, MN

Lactation Suppression: Forgotten Aspect of Care for the Mother of a Dying Child by Debra Busta Moore and Anita Catlin, from Pediatric Nursing 2003, 29(5):383-384.

Ostavite komentar

Zanima nas vaše mišljenje...
i ako želite sličicu uz komentar, treba vam gravatar!