web analytics

Dojenje u porodilištu

April 7, 2015 by  
Filed under Početak dojenja

Od trenutka kada sazna da je u drugom stanju, većina budućih mama, osim u nestrpljivom očekivanju, većinu vremena provede u strepnji koja se tiče porođaja; da li će beba biti dobro, da li će se brzo oporaviti i slično. I to je u redu. Porođaj, koliko prirodan čin, toliko je i nešto nepoznato i nepredvidivo.dojenje u porodilištu

A onda se dogodi beba. Život koji ste u sebi nosili, konačno upoznajte; želja se ispunila i Vi ste mama. I polako je potrebno razmišljati o svemu o čemu ste slušali tokom 9 meseci trudnoće, li Vam se činilo daleko ili ste pomislili da će to već priroda nekako regulisati. Jedna od situacija sa kojom se odmah susretnete je dojenje. Pre svega prvi podoj.

Dojenje jeste prirodna stvar, ali ne smemo prepustiti da se odvija samo od sebe, kako se obično prirodne stvari regulišu.

Mali je procenat žena koje zaista ne mogu da doje i njih omogućuju situacije i razlozi koje kao prefiks imaju šifru dijagnoze. Ostale mame mogu da doje svoju bebu jer, ako je priroda dala taj dar ženi da može da rodi bebu, isto tako joj je omogućila da se o svojoj bebi brine, pre svega, da je nahrani.

Na žalost, decenijama unazad postoji trend zanemarivanja i podrivanja dojenja, izostanak edukacije osoblja koje se bavi mamama i pre i neposredno posle porođaja, izostanak podrške dojenju i to već u porodilištu. Ni okruženje bilo koje buduće mame nije uvek ”baby friendly”, pa tako buduću mamu bombarduju savetima, posebno pogrešnim, koji se tako neosnovani, poneki kao i mit, prenose sa generacije na generaciju žena. I većina su obeshrabrujući, posebno ako se tiču dojenja. Najčešći je da mama posle porođaja, čak već u porodilištu, nije mogla da podoji svoju bebu jer nije imala mleka ili ga nije imala dovoljno.

Kada počinje da se luči mleko

Već oko 12. nedelje trudnoće, u grudima svake žene stvori se kolostrum, bebino prvo mleko, bebina prva vakcina. Dakle – mama ne može da nema mleka.

Ali, mleko i ne kreće u mlazevima čim stavite bebu na grudi i da je to sve što treba učiniti, ako ste to nekada pomislili. Za to je potrebno vreme. I trud. Podrška i prave informacije i instrukcije.

Od trenutka kada rodite posteljicu, pokreću se hormoni pokretači mleka u Vašim dojkama. Ovo je idealan trenutak za prvi podoj, koji se najčešće i većini porodilišta zanemari.

SAVET: Insistirajte na tome da Vam bebu stave na grudi odmah po rođenju, razlozi su mnogobrojni.

Pre svih, bebi je u prvim trenucima po rođenju mama vrlo potrebna: da je umiri, da je ugreje, bitno je da joj mama priča jer joj je taj glas poznat, da ostvare kontakt koža na kožu jer na taj način beba sa mamine kože pokupi sve bakterije na koje će prilagoditi svoj imunitet novom okruženju, a mami će početi da se luči oksitocin, hormon koji otpušta mleko iz dojki i koji utiče na povezivanje mame i bebe.

A onda i zbog prvog podoja. Bebe nepogrešivo nađu dojku u tim prvim trenucima, ako im dozvolimo. Priroda je uredila da su areole tamnije boje, ne bi li ih beba lakše uočila i sam instikt za preživljavanjem sa kojim se rode, učine da beba dobije svoje prvo mleko-kolostrum.

Refleks sisanja je urođen, potrebno je da Vam babica pomogne da namestite bebu na dojku, što je najbolje moguće u tom trenutku, da bi beba povukla taj prvi gutljaj. Neke bebe i neće prihvatiti dojku taj prvi put jer su uznemirene ili im je neudobno. Nema razloga da budete zabrinuti – čim beba bude sa Vama, započnite sa dojenjem.

Laktacija se obično ostvari u danima koje provedete u porodilištu, kod svake mame u drugačijem trenutku. Zavisi od načina na koji se porodite, da li je beba sa Vama ili ne i koliko često bebi nudite dojku.

U prvom bebinom danu, kolostruma ima 2-3 kafene kašičice i to je sasvim dovoljno za novorođenče. Njima je tog prvog dana više potreban san a u Vašim grudima je sva količina koja im je potrebna.

Kako i kada dojiti

Stavljajte bebu što češće na grudi, jer jedino podoji obezbeđuju mleko bebi. Takođe, dok dojite bebu, ona je blizu Vas, sluša Vaše disanje, otkucaje srca, sve ono što je svakodnevno slušala dok je bila u stomaku i što joj je jedino poznato.

Pre svega morate da vodite računa o jednoj od najbitnijih stvari kada je dojenje u pitanju – morate pravilno postaviti bebu na dojku. Potražite pomoć od osoblja i vodite računa da beba širom otvorenih usta (pomozite joj tako što ćete svojim prstom blago povući bradu na dole da bi zinula više) uhvati što veći deo areole i da joj uho, rame i kuk one strane na kojoj beba leži, budu i istoj liniji, a njen stomak pripijen Vašem stomaku, da je celim telom okrenuta Vama.

Ako ne uspete i ako vas jako zaboli kada beba uhvati dojku, zavucite svoj prst u ugao bebinih usana da bi popustio vakum i izvucite bradavicu. Ne smete na silu izvlaciti bradavicu jer ćete oštetiti kožu i stvoriće se ragade. Pokušavajte ponovo sve dok beba pravilno ne uhvati dojku. Bitno je da ne uzme samo bradavicu, jer mleko ne izlazi iz bradavice, ona samo sprovodi mleko iz dojke do bebe. Pravilnim položajem bebe obezbeđujete i pravilno pražnjenje dojki, a samim tim i stimulišete stvaranje onolike količine mleka koja je potrebna Vašoj bebi.

U porodilištima se, iz nekog razloga, insistira da ti prvi podoji budu u ležećem položaju, bez obzira da li ste imali epiziotomiju ili ne. Mnogim mamama to ne odgovara. Ako su Vam radili epiziotomiju, pitajte da li porodilište ima stolice koje su napravljene tako da imaju rupu na sedistu, a tamo gde ima sedista, mekano je i imate utisak da sedite na naduvanoj gumi za plivanje. U slučaju da imaju stolicu, poslužite se njom, sedećete bez većih bolova i možda uspešno namestiti bebu na dojku. Kad dođete kući, nabavite dečiju gumu za plivanje i koristite za sedenje kad dojite.

Neka Vas ne brine ako su Vam grudi meke, ili ako Vam neko kaže da zbog toga što su grudi takve nemate mleka. U tom prvom danu, za 24 sata, ukoliko beba ima 1 mokru pelenu, posisala je dovoljno mleka. (mokra pelena je težine kao kada u jednokratnu pelenu sipate kašiku vode). I ubuduće, mokre pelene će Vam biti jedino merilo da li je beba dovoljno pojela i da li Vi imate dovoljno mleka.

Ako ste se porodili carskim rezom, neka Vam donose bebu što češće, ukoliko je to moguće, koliko zbog bebe, toliko i zbog Vas, kako bi laktacija što pre bila uspostavljena. Neka Vam pomognu da namestite bebu na dojku.

Ukoliko ste često bebi nudili da sisa tog prvog dana, ako ste unosili dovoljno tečnosti, već sledećeg dana, najčešće ujutru, dogodiće Vam se to da ćete se probuditi sa nabreklim grudima. Nadošlo Vam je mleko. To mleko se još zove i prelazno mleko.

Bebu stavljajte što češće na dojku, kad Vam se učini da je ispraznila jednu dojku (ako osetite da se poprilično omekšala) ponudite joj drugu dojku i sve vreme pazite na položaj. Ako Vam se učini da su areole tvrde, omekšajte je blagim izdajanjem, da bi beba lakše uhvatila dojku. Beba mora aktivno da sisa, da vidite da guta, da joj se na ivicama usana vidi mleko, jer to znači da lepo vuče mleko, da ima dobar položaj i da stimuliše dojku.

Kada beba pusti dojku ili kada bude zaspala, oslobodite bradavicu, premažite je svojim mlekom i pustite da se osuši na vazduhu. Trudite se da su Vam bradavice često na vazduhu, to će Vas držati podalje od problema – ragada. Sledeći podoj započnite na dojci na kojoj ste završili prethodni podoj.

Ako beba nije sa Vama u sobi, insistirajte da Vam je donose gladnu, tj, da je ne hrane pre nego Vam je donesu na podoj jer beba sita adaptiranog mleka neće sisati, možda će uzeti dojku, ali će izostati aktivno sisanje, a samim tim i stimulacija, bitna za ”navlačenje” mleka.

Ukoliko Vam se učini da su dojke crvene, da bole, da pod prstima osećate grudvice, započnite sa sledećim ritualom koji je isti u ovakvim situacijama, bez obzira na uzrast bebe: zagrejte dojke toplom oblogom (zatražite tkaninu koju možete zagrejati toplom vodom), uzmite dojku tako da prsti pridržavaju dojku sa donje strane, a drugom rukom, laganim pokretima masirate dojku, a onda blago pritisnete palcem ruke koja drži dojku da izdojite malo mleka.

Izdajate sve dok napetost ne popusti, nikako ”do kraja” jer će telo shvatit poruku da je potrebno da se proizvede više mleka nego što je bebi potrebno i možete napraviti problem. Posle ovoga stavite hladnu oblogu. Ali, pre svega voga, uvek ponudite bebi dojku jer nista bolje ne prazni dojku kao beba.

Šta ako ste odvojeni od bebe?

Ako ste iz nekog razloga odvojeni od svoje bebe, ukoliko je beba u inkubatoru, porazgovarajte sa osobljem da bebu hranite svojim izdojenim mlekom. Izdajajte se na 3 sata, najviše, kako bi obezbedili dovoljnu količinu mleka za trenutak kada budete sa bebom. Pre izdajanja, uvek ugrejte grudi.

Neke bebe dobiju fiziološku žuticu dok su u porodilištu. Takve bebe su uspavane i deluju Vam lenje na dojci, što i jesu, zbog žutice. Najbitnije je da bebu što češće dojite da bi putem stolice i mokraće izbacivala višak bilirubina. Kako su uspavane, treba ih hraniti na 3 sata najviše, bez obzira da li spavaju ili ne. Morate ih razbuditi ili ih uspavane hraniti.

I da rezimiramo:

• Ukoliko ste u statističkoj većini žena koje imaju sreću da mogu da doje svoju bebu, ne smete da sumnjate da ćete to moći.

Informišite se na vreme o dojenju i šta ono sa sobom donosi. To jeste priroda uredila, ali zahteva trud, podršku i elementarnu informisanost. Posetite radionice našeg Savetovališta, pohadjajte psihofizičke pripreme za trudnice.

Dojenje je stvar odluke.

• Izborite se za to da Vaša beba dobije svoj prvi podoj u prvih sat vremena po rođenju, ako ne odmah po izlasku u spoljašnji svet. Od osoblja tražite da je u prvim satima često donose.

• Odlučite se za porodilišta u kojima je beba sa Vama u sobi da bi je dojili na zahtev i tako otpočeli dojenje što pre. Ako beba ne može biti sa Vama, neka Vam je donose na podoj pre nego je nahrane adaptiranom formulom ili Vašim izdojenim mlekom.

• Neka Vam sestre iz laktarijuma porodilišta pomognu što više: pitajte šta god Vas interesuje, neka Vam pomognu oko zauzimanja položaja, ali ako Vam se dogodi da Vam kažu kako nemate mleka – ignorišite.

Dojite na zahtev bebe, ona najbolje zna kada je gladna i koliko joj mleka treba. Jedino tako ćete obezbediti dovoljnu količinu mleka. Bebu sa žuticom ne smete pustiti da bude duže od 3 sata bez podoja.

• Ostvarujte što više možete kontakt kože na kožu, mazite se sa svojom bebom. U tim prvim danima mama joj je najpotrebnija i jedina poznata osoba.

Pratite svoju bebu.

Problemi sa kojima se možete susresti

Ragade – ranice koje se naprave ako beba nema dobar položaj na dojci, ako uhvati samo bradavicu ili ako je na silu odvojite od dojke. Problem se ne sme zanemariti jer svaka ta ranica je potencijalni izvor infekcije. Posle svakog podoja, premažite bradavice svojim mlekom i pustite da se osuše na vazduhu. Radite to često, kad god ste u mogućnosti.

• Ukoliko imate bolove, povišenu temperaturu a čini Vam se da beba ne dobija mleko, obavezno to recite lekaru – možda je ostao deo posteljice koji pravi bol, a ujedno blokira lučenje oksitocina, a samim tim i onemogućuje podoj.

Prepunjenost dojki je nešto što se desi svakoj mami – pratite uputstva za lako prevazilaženje ove situacije.

Umor, stres, slab unos hrane i tečnosti utiče na dojenje i količinu mleka. Pokušajte da što više odmarate uz bebu, obaveze prepustite drugima i unosite dovoljno tečnosti pre svega.

Pomoć i savet pre svega, zatražite od stručnih lica ili od savetnica našeg Udruženja, koje su kroz sve to prošle i apsolutno znaju i kako se osećate i šta Vam se dešava.

 

Autor: Jelena Timotijević, savetnica za dojenje na obuci

Komentari

3 komentara to “Dojenje u porodilištu”
  1. Bojana says:

    Zdravo, ja sam postala mama pre skoro šest meseci i za ovo vreme, a i u toku trudnoće, sam pročitala mnogo tekstova koji ohrabruju buduće mame a vezani su za dojenje. Većina tekstova, uključujući i ovaj, daje sjajne savete i ohrabruju buduće mame da doje svoju decu. Ni jedan tekst, uključujući i ovaj, ne priča o tome koliko taj proces može biti težak, zahtevan i stresan.
    Da počnemo od toga da svaki test pominje bolničko osoblje koje je tu da pomogne, ohrabri i asistira. U stvarnosti je skroz drugačije. Osoblje je grubo, nezainteresovano, obeshrabrujuće.
    Svaki teskt napominje važnost prvog podoja. Stvarnost u našim porodilištima jeste da vas niko ništa ne pita i da u potpunosti ignorišu vaše zahteve i rade stvari rutinski i po “proceduri”, jer im je verovatno tako najlakše. Isto važi i za donošenje bebe site na redovne podoje (retki su slučajevi kada vas poslušaju da ih donose gledne, morate imati sreće da naiđete na sestru koja još uvek nije izgubila ljudskost).
    Šta se dešava kada novoj mami, koja ne može ni da sedi od bolova, kojoj je sve novo, koja je emotivno i fizički iscrpljena i krhka, odjednom nadođe mleko i kada dobije mastitis u porodilištu? Kome tada da se obrati? Šta kada vam očajnički treba pomoć a sestre vam uporno govore da će se sve samo srediti od sebe? Kada vam samo ostave bebu bez da vam pokažu kako se beba namešta, doji, a vi ne znate da li beba vuče ili ne, da li je sita ili ne. Šta ako imate uvučene bradavice a beba ne može da izvuče mleko na veštačke a vama su grudi jedna tvrda bolna ploča?
    Ponekad saveti, koliko god bili dobronamerni, jednostavno nisu dovoljni. Meni bi mnogo više značilo da sam pre porođaja naišla na bar jedan tekst koji govori o stvarnoj slici jer bi mi, čini mi se, pomogao da se što bolje spremim na putovanje koje predstoji.
    Kao što sam rekla, ja sam mama divne i zdrave devojčice i već se šest meseci izmazam i dajem joj svoje mleko. Imala sam mastitis dva puta, prošla sam neopisivo bolne masaže grudi, temperature, groznice, suze. Već šest meseci imam pomoć oko masaže grudi jer moja beba ne sisa a ja želim da imam mleka i da se što lakše izmazam. Pokušavala sam sa dojenjem ali jednostavno nije išlo.
    Moje putovanje zvano dojenje jeste bolno i naporno ali sam uporna i istrajna da moja beba dobije ono što je najbolje za nju – a to je moje mleko.
    I razmećete me što burno odreagujem svaki put kada pročitam tekstove u kojima kaže da svaka majka može da doji.
    Pozdrav,
    Bojana

    • Savetnica za dojenje says:

      Poštovana,

      veoma mi je žao što imate tako loše iskustvo iz porodilišta.

      Da, svesne smo činjenice da u našim porodilištima mnoge stvari ne idu baš onako kako mi mislimo da bi trebalo, ali zato i jeste veoma važno infomisati se na vreme. Mamama bi u porodilištu bilo mnogo lakše kad bi znale šta da očekuju i kad bi znale šta će se dešavati sa njihovim telom tokom tih nekoliko dana dok su tamo.

      Zato se mi i trudimo da mama prenesemo znanje, a ne da ih plašimo pričama šta se nekim drugim mamama dešava u porodilištu. Ako mama na vreme prepozna početak mogućeg problema onda može i na vreme da reaguje.

      Većina stvari koje ste naveli je rešiva ukoliko znate šta treba da radite. Mi, nažalost, ne možemo da nateramo medicinsko osoblje da se više posveti mamama, pa se zato trudimo da trudnicama prenesemo znanje, da ih osnažimo i pomognemo im da nauče da veruju svom telu i svom instinktu.

      Srdačan pozdrav,

      Milena Popević, savetnica za dojenje i koordinatorka Savetovališta

Trackbacks

Pročitajte mišljenja drugih...
  1. […] na koji se porođaj završio – abdominalno (carskim rezom) ili vaginalno – idealno bi bilo što ranije početi sa dojenjem. Beba stara tek desetak minuta (!) u stanju je da sisa. Što ranije postavljanje bebe na dojku, od […]



Ostavite komentar

Zanima nas vaše mišljenje...
i ako želite sličicu uz komentar, treba vam gravatar!