Dok sam čekala prvu bebu, dobijala sam informacije sa svih strana da moram da se izmlazam posle svakog podoja. Tako se savetovalo u školici za trudnice, tako se pisalo po forumima, tako se govorkalo među iskusnijim dojiljama u mom društvu… Jedino je mama bila ta koja mi je rekla da se nikad nije izmlazala, jer nije bilo potrebe. Ne mogu baš da se pohvalim da sam od onih koje slušaju mame, ali eto ispostavilo se da je moja i ovoga puta bila u pravu – nisam morala da se izmlazam.
Ukoliko ste s bebom sve vreme posle porođaja, izmlazanje vam verovatno neće biti potrebno. Davanjem bebi da sisa kad god želi i koliko želi obezbedićete sebi taj komfor da ćete morati samo da se pomučite da otkopčate dugmiće na spavaćici, ako ih uopšte imate. Jer zašto ne dopustiti bebi da sama reguliše koliko joj je mleka potrebno?
Ona sisa koliko želi i kada želi i tako šalje vašem telu informaciju o tome koliko mleka treba da proizvodi. Onda vaš organizam lepo proizvede onoliko mleka koliko je bebi trenutno potrebno i ona to slatko posisa. I svi zadovoljni. Može se dogoditi, pogotovu na početku, i da beba nešto duže odspava pa vam se grudi prepune, ali čak i tad možete bebi uvaliti dojku u usta. Kažem uvaliti jer je to više dojenje na majčin zahtev nego bebin. Čiji god da je, najbitnije je da su obe strane podmirene: da je beba sita a mama bez straha da će joj grudi eksplodirati.
No, u ovom tekstu neće biti reči o tome kada, zašto, koliko i da li uopšte treba da se izmlaza majka koja doji, već ćemo se malo pozabaviti nečim što se zove isključivo izmlazanje, odnosno davanje majčinog mleka bebi koja iz nekog razloga ne može sama do njega da dođe.
Umesto da se s bebama maze po ceo dan, mame se neretko nađu u situaciji da su privremeno odvojene od svojih beba. Negde je to praksa u porodilištu (sram ih bilo!), nekad je beba na intenzivnoj, ili na sunčanju zbog žutice… A nekad beba iz samo njoj poznatog razloga odbija da sisa… Koliko god se vi trudili i pokušavali da je ubedite da zine i stavi dojku u usta, ona neće da sisa. Da li zato što se navikla na flašicu ili zato što je lenja da vuče ili je prosto nezainteresovana… fakat je da ne sisa.
Ali! Zato postoje mame koje se ne mire s tim. Koje ne prihvataju alternativu (poznatu u narodu kao ad, tj. adaptirano mleko iliti formula, kako ko voli). Te mame su zacrtale da će svoju bebu od’raniti svojim mlekom. Po svaku cenu. I počinju da se izmlazaju na zahtev. Izmlazaju svoje mleko pumpicom ili ručno, kako je kojoj lakše. I daju svojoj bebi – jer znaju da je to nešto najbolje što mogu pokloniti svom detetu. Te mame su posebna kategorija. Ne doje, a opet ne daju svom detetu ni ad. Rečju, nije im lako. Da doje – zadigle bi majicu, da ih hrane adaptiranim – zbućkale bi mleko. A pošto se izmlazaju da bi nahranile svoje čedo – oduševljavaju me. Evo i zašto.
Znam da sam rekla kako nisam morala da se izmlazam… i to je delimično tačno. Nisam to činila posle podoja, ali sam morala dok sam privremeno bila odvojena od bebe, koja je s tri meseca morala hitno na operaciju. Bila je na intenzivnoj nezi nedelju dana. Sama. Muž i ja smo bili kod kuće. Sami. Jedino što me je spaslo da ne izgubim razum bilo je održavanje laktacije. Jedino sam mislila na to kako mora biti mleka za moju bebu. Ona obožava da sisa. Ne smem je izneveriti. Ona zna samo ukus mog mleka (skr. mm, poznato u narodu kao majčino mleko). Moram se izmlazati bar na dva sata, jer je ona sisala svaki čas. I tu kreće fizikalisanje…
Ko šta radi, ja se izmlazam. Preko dana na dva sata, noću na tri-četiri. Pustim Očajne domaćice (ne Hausa), stavim vruću pelenu na dojke, malo ih izmasiram i krećem. Ako sam naročito nervozna, zabrinuta zbog njenog stanja, ukočena, ma ni kap da krene… Onda mislim na svoju bebu, zamišljam je kako sisa, kako se smeje, kako je kod kuće… i tu već mleko kreće. Još kad malo bacim oko na seriju koja bi svojom lucidnošću nasmejala i hipstera s najvećim okvirom za naočare, mleko prska na sve strane…
Ono što sam uspela da zaključim jeste da je za izmlazanje najvažnija opuštenost. Kada ste opušteni, hormon oksitocin šalje signal mlečnim žlezdama da svojim grčenjem istisnu mleko kroz kanaliće iz dojke. To je poznato kao refleks otpuštanja mleka, koji se ne dešava odmah na početku izmlazanja, već posle nekoliko trenutaka ili minuta. Ukoliko ste pod stresom, tužni ste, ljuti ili uznemireni, luči se adrenalin, koji blokira oksitocin i mleko ne može da poteče. Stoga se opustite što više možete. Dišite duboko i smireno. Izaberite mesto u kući na kom se osećate najlepše, isključite sve što vam može remetiti mir (telefon, tv, kompjuter…), ili pak sve to uključite ako će vas dodatno relaksirati, spremite sebi neko piće ili jelo i gledajte svoju bebu (ili njenu fotografiju). Izazvaće u vama nežna osećanja, rastopićete se i mleko će teći bez problema.
Korisno je znati da se mleko u dojkama neprestano stvara. Što ih više praznite, one će se više puniti. Nakon što iscedite mleko iz dojke, izmlazajte se još neko vreme na prazno (barem pet minuta svaku) kako biste poslali signal telu da je potrebno da proizvede još mleka. Tako će vam se povećati količina mleka ili se barem neće smanjiti. To se može objasniti konceptom 80:20. Beba uglavnom posisa oko 80 odsto mleka koje majka na dan proizvede. Ukoliko nastavi da sisa i dalje 80 ili više, količina mleka će se održati, a ako posisa manje od 80 odsto, količina mleka će se smanjiti. Isto je i sa izmlazanjem. Ako svakoga dana izmlazate manje od 80 odsto mleka, količina mleka će vam se smanjiti, stoga gledajte da praznite svoje dojke što češće.
Izmlazajte se barem na tri sata, a idealno bi bilo na dva. Ono što je takođe važno jeste ne preskakati izmlazanja. U nedostatku vremena, barem malo se izmlazati a kasnije to u nekom od sledećih izmlazanja nadoknadite dužim. Ukoliko vam se učini da se količina mleka smanjila, pokušajte što duže i češće se izmlazati. Kada se postigne ponuda – potražnja i budete nekoliko nedelja uspevali da izmlazate količinu mleka koja vam je potrebna, možete polako da proredite broj izmlazanja kako bi vam bilo lakše. Neke mame mogu i sa četiri-pet izmlazanja na dan da obezbede količinu koja je potrebna bebi.
Naravno, veoma je važno da redovno jedete i pijete. Najbolje vodu. Čaša vode pre ili posle podoja trebalo bi da budu sasvim dovoljne. Svakako osluškujte svoje telo.
Možete pokušati i da se izmlazate rukom. Toplija je i prirodnija od plastike, a i ne možete je zaboraviti kad nekud krenete. Obuhvatite areolu prstima (palac gore a kažiprst dole) i stiskajte ka dubini sa svih strana da biste ispraznili sve mlečne kanale. I nemojte se obeshrabriti ako je u početku količina koju uspete da istisnete mala. Možete tokom izmlazanja promeniti nekoliko puta dojke, ali gledajte da ih što više ispraznite kako bi se proizvelo više mleka. Takođe, normalno je da količina varira od jednog izmlazanja do sledećeg. Važno je da verujete da je vaše telo sposobno da izdoji mleko iz dojki. To su vaše grudi, vaše ruke i činite to za vašu bebu. Sasvim je sigurno da ćete uspeti.
Da majke hrane svoje bebe isključivo svojim mlekom koje su izdojile, čula sam, ali nisam poznavala nijednu takvu. Dok se moja snajka iz Londona nije porodila. Bebi je babica u porodilištu malo više gurala glavu na dojku i malko ga preterala u velikoj želji da je nagovori da uhvati dojku odmah nakon rođenja pa je bebi malčice preselo i stvorila je averziju prema dojkama. Kako ih vidi, počne da vrišti! Pa kako i ne bi kad joj neko na silu tera da jede i zabija glavu u sisu. Pa bebe prva 24 sata i ne budu gladne, neka ogladni posle dva sata, neka posle deset, ali svakako je trebalo da sačeka da beba zatraži. Jer beba dojku ni da vidi, a kamoli okusi… No, snajka je bila odlučna i ništa osim njenog mleka nije dolazilo u obzir. I tako je počela sa izmlazanjem. Koristila je električnu pumpicu i izmlazala se – dve godine! Ne, nisam permutovala, ne dva meseca, već godine! Svuda je nosila svoju bebu i pumpicu. U međuvremenu je vodila bebu među mame i bebe da gleda kako druge bebe sisaju u nadi da će i ona poželeti, nudila joj je dojku na sve moguće načine… no, nije vredelo. Nikad nije sisala, ali je zato dve godine pila mamino mleko. Neprocenjivo…
Ali to ne može svako. Treba imati volju do neba. Ja sam to radila nedelju dana i poprilično me je smorilo. Verovatno zato što sam osetila nepodnošljivu lakoću dojenja. No, da sam u situaciji da biram između ad bez muka i mm uz sve muke, definitivno bih se pomučila. Ne zato što mislim da sam bolja mama od one koja se ne bi pomučila, već zato što znam ono što ona možda ne zna.
Autor: Bojana Kukulj-Gez, savetnica za dojenje
Izvori:
- www.lll.org,
- www.roda.hr
- http://www.mother-2-mother.com/
- http://kellymom.com/
- http://newborns.stanford.edu/Breastfeeding/HandExpression.html
Pogledajte još: za savlađivanje tehnike ručnog izmlazanja može vam od pomoći biti SLEDEĆI VIDEO.