Gotovo da nema dana da Udruženje Roditelj ne zovne žena koja ima problema sa dojenjem, očajna i neutešna jer ima nerešivi problem i dojenje joj ne ide, a želi da doji. Procenat mama koje isključivo doje bebe je oko 11 odsto do šestog meseca, i prema podacima UNICEF, ta brojka je u padu. Reklamiranje adaptiranog mleka i svih zamena za majčino mleko regulisano je Kodeksom koji smo kao država ratifikovali i time učinili obaveznim, kao i sa tri zakonska propisa. A opet, proizvođači adaptiranog mleka SVAKOG DANA nalaze načine da nedozvoljeno reklamiraju svoje proizvode i time nanose štetu majkama i bebama.
Poslednji u nizu primera je tekst koji je izašao na sajtu Blic žena pod nazivom Pažljivo birajte mlečnu formulu. Kada se nedavno pojavio tekst koji je takođe vrcao od neproverenih informacija i skrivenog reklamiranja adaptiranog mleka, pisali smo redakciji, tekst je uklonjen a mi smo ponudili PROVERENE informacije ako im zatrebaju za temu dojenja. Ali, očigledno da se loša praksa nastavlja.
U nastavku je otvoreno pismo uredništvu Blic Žene, a savetnice Udruženja RODITELJ nastaviće da prikupljaju i da reaguju na sve slučajeve kršenja kodeska i neetičkog ponašanja u vezi sa dojenjem i promocijom dojenja:
Otvoreno pismo
Poštovani,
Javljamo vam se u ime udruženja Roditelj, a povodom teksta „Pažljivo birajte mlečnu formulu“. Jedan od glavnih ciljeva našeg Udruženja je promovisanje dojenja kao najboljeg i najzdravijeg načina ishrane novorodjene dece, i zato moramo reagovati na ovaj vaš tekst. U njemu je mnogo nepotpunih i netačnih informacija koje ostavljaju utisak da je tekst naručen od proizvođača ili distributera veštačkog mleka.
Smatramo da je u tekstu nedovoljno istaknuto dojenje kao nezamenljiv spoj između majke i bebe i uticaj koji dojenje i majčino mleko imaju na zdravlje i prevenciju bolesti i deteta i majke. UNICEF smatra da bi se promenom negativnog trenda u dojenju spasilo više od 1,5 milion života godišnje. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje isključivo dojenje do 6 meseci starosti bebe, nadalje do druge godine, i duže ukoliko majka i dete to žele.
Majčino mleko ne nestaje odjednom, kao što se ni ne stvara odjednom. Skoro da je nemoguće da mama uopšte nema mleka. Medicinski samo 2-5 % majki zaista ne može da doji. Posle majčinog mleka, najbolje je izmlazano mleko te iste majke. Na trećem mestu je mleko neke druge majke, iz banke mleka. Na četvrtom mestu je adaptirana mlečna formula.
Spisak materija koje sadrzi majčino mleko, u poređenju sa adaptiranom formulom http://www.bcbabyfriendly.ca/whatsinbreastmilkposter.pdf. Takođe, u tekstu niste istakli negativne posledice davanja veštačkog mleka. Adaptirana mlečna formula ne sadrži žive ćelije, enzime i antitela, kojih ima u majčinom mleku. Nedostatak veštačkog mleka je i njegova cena. Mnoge mlade porodice prekasno shvate da će na ishranu deteta mlečnom formulom morati da izdvajaju 7-10. 000din mesečno.
Proizvodnja adaptiranih mleka je posao težak 17 milijardi dolara godišnje. Majkama koje imaju prvoklasan proizvod, i to besplatan, prodaje se skupa drugorazredna roba. U Srbiji ima 16% beba starosti od 6 meseci koje sisaju, taj procenat sa tri meseca starosti je 40%. Razlozi tako niske stope dojenja su nedovoljna podrška okoline i netačne informacije. Upravo zbog toga mislimo da mediji imaju veliku mogućnost da pomognu deci i majkama, i da postanu izvor pravilnih infomacija o dojenju.
Moramo vas obavestiti da ovakvim tekstovima kršite međunarodni kodeks o marketingu zamena za mleko, a da je reklamiranje adaptiranih formula kršenje i tri zakonska i podzakonska akta.
Osnovni postulati ovog Kodeksa:
– Vlade i države imaju odgovornost da sve majke dobijaju objektivnu i pravovremenu informaciju o hranjenju odojčadi i male dece.
– Informativni i obrazovni materijali, bilo pisani, audio ili vizualni, koji se odnose na ishranu odojčadi ili su namenjene trudnicama, majkama odojčadi i male dece, moraju da sadrže informacije o dobrobitima dojenja, ishrani majke i pripremi za dojenje kao i njegovom održavanju, negativnom uticaju na dojenje koje ima hranjenje na flašicu i kada je to potrebno o pravilnoj potrebi formule.
– Ne sme da se reklamira, niti na bilo koji drugi način opštoj javnosti predstavljaju proizvodi poput adaptiranog mleka, kao i flašica i cucli.
– U našoj zemlji odredbe Međunarodog kodeksa implementirane su u sledeću pravnu regulativu: Pravilnik o označavanju upakovanih namirnica namenjenih za ishranu odojčadi i male dece (Službeni list SCG 4/2005) , Zakon o oglašavanju (Službeni glasnik 79/2005) , Zakon o zaštiti potrošača (Službeni glasnik 79/2005) 
– Slikama ni tekstom ne sme da se favorizuju zamene za majčino mleko u odnosu na dojenje.
Posebno bismo se obratile vasoj sagovornici u tekstu, Dr. Milici Kotlajić, da pregleda date linkove, podseti se na Kodeks i Hipokratovu zakletvu. Smatramo da su proizvođači i distributeri adaptiranih formula iskoristili vašu funkciju i zvanje da bi oglašavali svoje proizvode na nedozvoljen način. Zamolićemo vas ovim putem da se oduprete njihovom pritisku.
Savetnice za dojenje Udruženja RODITELJ